Prava stvar

Svi vam žele puno sreće, dobro zdravlje, više para. Mnogi vam žele da uživate u malim stvarima, jer eto samo one navodno donose pravu i konstantnu sreću. Neki vam žele da se probudite i zgrabite život u svoje ruke, jer kao samo ćete tako osetiti isti u punoj snazi. Drugi vam opet žele da ne želite previše i da nemate prevelika očekivanja, jer se onda valjda tako nećete ni razočaravati u životu.

Budi pravi

Ti si umetnik. Muzičar. Kompozitor. Stvaralac. Bog te je stavio u ovaj svet da ispuniš određeni zadatak koji nadilazi obično svakodnevno egzistiranje od dana do dana.

Taj zadatak nije sviranje. Dobro, brzo i virtuozno da svira, može svaka budala koju ne mrzi da vežba xyz sati dnevno.

Pletenica

Kada sam te prvi put ugledao, nosila si pletenicu preko levog ramena i ličila na barem…anđela u ženskom obliku. I ta pletenica, pratila je liniju tvog bića, otvarajući neslućene puteve u dubine mog dotadašnjeg poimanja leposti i krasote.

I zato….

Opraštam ti prvi smeh koji si mi, tog kasnog aprila, poput bisera, prosula preko okeanske žice.

Ludi Džef

Zvali su ga Ludi Džef. Bio je omaleni čikica, čupave sede kose, smaknute, za tri broja veće garderobe, i neuredno obrijane brade. Kretao se čas kao da se šunja, čas kao da nekog ili nešto traži. Čuo sam za njega od lokalnog stanovništva malog grada Urbane na američkom srednjem zapadu, u koji sam se tek bio doselio iz Njujorka, a ubrzo ga i video kako tavrlja kroz Grin Strit, svojim poluraspadnutim autom okićenim svakakvim zastavicama, igračkama dinosaurusa, hipi simbolima i raznim drugim bizarnim predmetima za koje nisam čak ni želeo da znam šta su.

Fleš

Sedim u autu. Kroz zavaljeno prednje staklo razliva se svetlost semafora. Ključ je u kontaktu, migavci daju tempo neke nečujne muzike. Gledam u retrovizor koji se ledi od zime koja je neobično jaka čak i za ovo doba godine. Kroz led, u ogledalu vidim nju kako polako prilazi autu. Nosi buket cveća i nabada suvo tle na štiklama. Vrata se otvaraju, seda pored mene na suvozačko mesto i nešto počinje da priča. Cveće u krilu, njen parfem i miris dima i karmina. Zvuk migavaca, zima i miris praznika, miris doma i ljubavi. Miris jelkice sa komandne table. Ona fercuje i gubi se na čas kao loše izmontiran film, pa je opet tu.

11 najčešćih tipova gostiju kafića u Srbiji

Svaki put kada dođem kući u Srbiju, tako na nekih jedva pola metra dana ili slično, još ni ne spustim kofere čestito, već shvatim da mi u planeru stoji zakazano u proseku 7, a katkad i 12 kafa dnevno sa prijateljima i poznanicima sa kojima se “torima još od letos nisi video, ajde krajnji bi red bio, nemoj si sisica”. U maštovito dekorisanom kafiću, prijatne kućne atmosfere, koji skoro uvek vonja na ustajali cigaretski dim, oko stola za kojim sedimo, nekako, kao da uvek sede isti ljudi (iako sam siguran da je to prilično nemoguće). Pa tako imamo:

 

Poznate fraze u Srba i njihovo pravo značenje

1. …e pa ništa onda, ajde obavezno da se gledamo ovih dana brate, cimam te ja pa da pijemo neku kafu.

Prevod: probao sam neuspešno da te izbegnem na ulici, čak sam i pogled sklonio u stranu, al’ ti si me razdragano startovao. Naravno da te neću nikad pozvati, naročito ne na kafu, ali tvoj broj ću sačuvati u memoriji da znam da se ne javim kad me zoveš.

Dolazak

Prekjuče u Nju Orleansu, juče na Menhetnu, danas u Beogradu. To prvo jutro kad se probudim u svojoj dečačkoj sobi i pogledam kroz prozor na livadu preko koje sam nekad davno pešačio u osnovnu školu, svaki put me iznova izdobija. Uvek mi treba barem nekoliko minuta da se prisetim da li su stvarno protekle sve te silne godine, da li sam stvarno prošao sve te sulude avanture po svetu, da li sam sada stvarno onaj o kom sam kao klinac maštao, prelazeći tu livadu, ili je sve ipak bio samo san. Običan san koji sam usnio protekle noći, spavajući u sigurnosti svog dečačkog kreveta, pod jorgan planinom, kao i milion puta ranije.

Najčšći tipovi ljudi na gejtu Air Serbia-e u Njujorku, pred poletanje za Beograd

Još od kad je pre nekoliko godina Air Serbia počela da leti na relaciji Njujork-Beograd (i obrnuto), redovni sam letač na toj destinaciji. Ipak, koliko god puta putovao na ovoj liniji, svaki put na gejtu Air Serbia-e na JFK aerodromu u Njujorku, dok čekam beskrajna kašnjenja leta našeg aviona, gledam oko sebe, i kao da srećem potpuno iste ljude (iako oni to, naravno nikako ne mogu biti). Pa tako imamo:

10 OMILJENIH TIPOVA NOVINARA PRILIKOM INTERVJUA (a nisu Barbara)

1. Dobro dečko, lepo to ta tvoja muzika i to sve….nego kaži ti meni, koga si od poznatih u Americi upoznao za sve te godine življenja tamo? A koju čokoladu najviše voliš? A navedi mi 3 tajne koje nikad nikom nisi rekao. A to neparno i to što ti sviraš, Amerikanci ne mogu ni u snu da razbroje kao mi što možemo je’l da, je l’ da…(pa ovaj to nije sasvim tačno, jer)….ih ma znam ja da oni to ne znaju, prič’o mi Dragoljub Đuričić pre neki dan, a i Bajagu sam intevjuisala jednom, znaš oni su mnogo veće face od tebe i treba da ti bude čast što uopšte sediš sa mnom.

Amerika vs. Srbija

Kultura u kojoj živim, pored očiglednih prednosti koje ima, a zbog kojih i živim u njoj, naravno poseduje i hiljadu i jednu manu. Štaviše, za mnogo toga bih svojoj zemlji iz koje potičem, dao prednost, pre svega kada je reč o kvalitetu emocija u međuljudskim odnosima kao i tradicionalnom nasleđu/dubini duhovnog aspekta individualne misli.

Gradovi

Prolazim sinoć Tulejn Avenijom, hodajući ka Kanal Stritu u centru Nju Orleansa. Veče je lepo, toplo i suvo, kako i dolikuje decembru u Meksičkom zalivu. Miris noćne vreve polako pada na grad, a različiti zvuci i boje pretapaju se u međusobnom vrtlogu večernjih valera. Iz nekih kola, samo na trenutak začuh dobro poznatu pesmu koju nisam čuo još od…još od…

Migracije

Ima tih nekih ljudi koji se začas naviknu na novu sredinu i uklope u novo okruženje u kom su se našli. Od malih nogu vole najpre dečje rođendane i izlete, pa onda rekreativne nastave i ekskurzije, i najzad kao odrasli, putešestvije na sve strane sveta, te naposletku često i završe kao žitelji strane zemlje. I po svojoj prirodi nekako se brzo snađu, srede, uklope, prihvate novu kulturu, ljude, običaje.

Vaskolika lepota

Legenda kaže da u ovom surovom svetu beznađa, surovosti, sivila i plača, ovom svetu straha, nepravde, hladnoće i večnog propadanja, negde tamo u vrletima izgubljenih ili još nepronađenih predela postojanja, živi…vaskolika lepota.

Kako prosečni Srbenda traži devojku na Fejsbuku

“Oho-ho, da vidimo šta se nudi danas na Fezbuku” (kreće da skroluje kroz FB algoritmom ponuđene mu potencijalne virtuelne prijateljice).

Vlada

Postoji jedan čovek u Beogradu, milionskom gradu. Jedan čovek koji pravo stoji. Pitaćete me – ma kako pravo stoji Dimitrije, svi smo pre ili kasnije podlegli pod naporom života, evo kuša nas već decenijama, pa i tebe sa nama, zar ne?

Kako “uspeti” u džezu

Ako hoćeš da budeš uspešan džez muzičar i da ti se svi oko tebe dive, cene, poštuju te i nadasve – plaše te se, evo kratkog vodiča kako da se pravilno ponašaš da bi u tome uspeo:

Džejms

Nisam još nikom ovu priču ispričao rođaci. Ako me pitate zašto, ne znam ni sam. Možda zato što je suviše lična, možda zato što se dogodila u jednom neobičnom momentu mog života, a možda i zato jer sam želeo da je sačuvam od skeptičnih pogleda drugih. Ipak, ovog jutra, rešio sam da je ispričam vama. Da podelim ovu neobičnu epizodu sa onima koji već neko vreme prate moje avanture kroz život. Pa nek se sruči.

Sitne duše

Kad tako nekad sedim sam sa sobom (i predsobljem), pa zavrtim ploču godinama unazad, setim se svih onih “dobronamernih” dušebrižnika iz svoje bliže i dalje okoline, koji su tokom godina u svojim vrlim savetima i bodrim komentarima uvek imali samo reči ohrabrenja i podrške za ono što radim, ono oko čega se trudim ili ono u šta verujem. Pa sam tako od malih nogu imao prilike da čujem (a i moji roditelji sa mnom):

Suština

Ideš u neke škole, imaš neke profesore, skidaš neka sola, gledaš neke videe, učiš neke knjige, veżbaš neke note…ali istina je ta, da niko zaista ne može da te nauči da sviraš, da improvizuješ, da komponuješ, da govoriš jezikom muzike. Moraš sam da pronikneš u to, sam da shvatiš način, suštinu, osećaj pod rukama. Ne postoji recept. Moraš svojim unutrašnjim bićem najpre da osetiš tu neuhvatljivu zvučnu materiju koju tako nevešto pokušavaju da prikažu notama i tek onda da je osvestiš intelektualno. Jer najteže je naučiti ono apstraktno, ono što postoji, ali se golim okom ne vidi.

Kratki kurs promocije za muzičare

U današnjem ultrasupersonično brzom i mahnitom svetu koji ne čeka ni sam na sebe, a kamoli na tebe, i koji nudi toliko sadržaja i šarenila na dnevnoj bazi da je prosečni nivo ljudske pažnje sveden na jednocifren broj sekundi video klipa ili 3 i po reči meme-a, kom se tek samo u letu nasmeješ, dok mahnito skroluješ po telefonskom displeju, odavno više nije dovoljno da samo “super sviraš”.

Sve te glumice

Vidite ovako rođaci, vi možda i mislite da sam ja neki dobar i uzoran dečko, od pera i nota, pravog stasa i pravilnog glasa. Da se držim svetog slova i zakona zemaljskog i Božjeg, k’o god što i propovedam po ovim statusima i solim pamet drugima. I možda poneko od vas katkad i pomisli da stvari koje pričam ili delam, jesu nekakve dobre i uzorne stvari koje treba pozdraviti i ispratiti.

Kako osvojiti muškarca (priručnik za žene)

Drage dame, iako nikada nisam imao iskustva sa osvajanjem muškarca (štaviše, ne kapiram ni kako vam se, mi prljavi, dlakavi i sirovi muškarci uopšte i svidjamo – da sam žensko 100% bih bio lezbejka), ipak mislim da bi vam par saveta na ovu temu, a iz muške perspektive, bilo na korist. Naročito jer ste sklone da često pravite iste greške kod osvajanja naklonosti muškarca koji vam se dopada.

Osvajanja

Oduvek sam se divio velikim vojskovođama i osvajačima iz istorije. Više od bilo kog drugog književnog ili kinematografskog žanra, volim da čitam i gledam dokumentarne zapise i svedočenja iz njihovih života. Pod time svakako ne mislim na vladare i političare koji su došli na vlast dinastičkim pravom ili demokratskim putevima, već na one koji su to pravo i bukvalno – osvojili, kao istaknuti ratnici, planeri, dobri psiholozi i taktičari. Kada to štivo upražnjavam, dobijam takve napade euforije i nadahnuća, da mi se učini da mogu planine da pomeram.

Kako osvojiti ženu (priručnik za muškarce)

Žene vrlo retko znaju šta tačno hoće, ali zato uvek vrlo dobro intuitivno znaju šta neće. A ono što neće je – muška slabost, u narodu poznatija i kao šmokljanstvo. Šmokljanstvo je veoma raširen sindrom kod muškog življa današnjice, a ogleda se, pre svega, u povišenoj dozi nesigurnosti u sebe.

10 omiljenih tipova ljudi iz publike koji ti prilaze posle koncerta

1. – Ej druže, ouuvaj, stvarno ono, stvarno kidaš, mislim hoću da kažem u smislu da dosta dobro sviraš i to sve, onako baš si, ono super si, skroz si baš ono ekstra i to, nego šta sam ti hteo reći, vidi, znam jednog gitaristu znaš, tu baš živi iznad mene, dva, ovaj ne, tri sprata iznad. E, on dečko, oooovoo kako se zove, e on znaš, mislim taj moj komšija, e da, on, ouuuvaj, on ubija isto kako svira znaš. Mogu da vas povežem ono ako si u fazonu, da svirate malo zajedno i to… (neka, najlepše hvala ali ne treb…), ma ne ne ne, stvarno mi nije problem, evo sad ću da ga cimnem, on je skroz kul videćeš i…..

Povratak u Njujork

Svaki put kad se vratim u Njujork, osetim kao da se nekako ponovo vratim sebi. Toliko mesta i lokacija, toliko sećanja, toliko snova i uspomena. Previše da bi stali u jednu noć, previše čak i za jedan vikend, jednu godinu ili jedan život.

Bane

Bane je bio moj instruktor vožnje. Ćelav, krupan, prostodušan ali i donekle nagao tip od svojih 50-tak godina života, unosio je istovremeno i nervozu i sigurnost u mene, dok sam okretao svoje prve krivine u autu. U to vreme sam već živeo u Americi nekoliko godina, nosio se sa ozbiljnim životnim i egzistencijalnim problemima daleko od otadžbine, snalazio se živeći u Njujorku, gradu u kom su i mnogo jači i pametniji od mene poklekli, ali – nikako još nisam mogao da smognem snage da naučim da vozim.

Poslednja misao

Znaš li čega ćeš se sećati u poslednjem času, kad ti život najzad izbroji sitno i dođe vreme za konačnost? Misliš li da ćeš se sećati one kuće koju si gradio svojim rukama tako strastveno i predano? Misliš li da ćeš pomisliti na letovanja koja si proveo po Budvama i Grčkama, Maldivima, na automobile koje si vozio, na škole koje si završio? Da li stvarno misliš da ćeš se u tom trenutku setiti svojih brojnih poznanika, prijatelja, pa čak i svoje porodice? Ili možda misliš da ćeš se setiti svog posla i karijere, svojih profesionalnih uspeha?

Bajka za odrasle

Noć pred bitku. U logoru sve je pusto, čuju se samo kapi kiše koje promiču iz oblačnog, modrog neba. Unaokolo gore brojne baklje i vatra šara noćnim svodom. Hor svitaca najavljuje žamor vojske koja postrojena čeka na brdu iznad. Opasujem mač i iz svog šatora, dubokim korakom, krećem ka njima.

Kako vežbati svoj instrument (mini priručnik za muzičare)

Svi muzičari znaju, hteli to da priznaju ili ne, da je vežbanje sopstvene veštine na izbornom instrumentu, put ka višim nivoima spoznaje sviranja, a samim tim i uspeha u poslu kojim se bavimo. Ali ta reč, “vežbanje”, nosi u prizvuku neki blagi užas, frku i moru kad god je izgovorimo. Često, sam pomen vežbanja, budi u nama neku neobjašnjivu nelagodu, nervozu i automatsku grižu savesti jer znamo da bi, eto, trebalo više da vežbamo, ali nam se nikako ne da.

Milana

“Znaš, svako od nas je jednom imao svoj prvi ples. I sećanje na taj ples, boji mu kasnije mnoge druge plesove u životu. Neki od tih kasnijih plesova su i veštiji i bolji i duže traju, ali samo jedan, onaj prvi, ostaje zauvek da nas seća na ono što smo nekada bili i odakle smo počeli svoju priču”. Kada je izgovorila ove reči, moja profesorka Milana je okrenula list u notama ispred sebe, i počela da svira, dok su se meni ređale slike ruskog bala pred očima, iako bal još nikada nisam video, a noge visile sa klavirske stolice jer nisam mogao da dohvatim pod.

Ovi protekli dani…

Ovi protekli dani doneli su mnogo bola. Rastrzaji preko mnogih budnih noći, ostavili su ožiljke koji još dugo neće početi da blede. Prekidi, odlasci, napuštanja, samo su deo patnje koja se uvukla pod nokte, u kožu u kosu, i tu mirna čeka najbolji trenutak za napad u tami.

Estradnjaci

Problem sa estradnim ličnostima nije u tome što se bave estradom i od nje žive. U svakoj kulturi sveta postoji umetnost i postoji estrada kao njeno naličje i ta dihotomija čini balans u jednom društvu. Problem sa estradnim ličnostima je taj što dotične imaju čestu tendenciju da drsko i neumesno prisvajaju odlike, karakteristike i zasluge umetničkog, akademskog i intelektualnog sveta koji sa estradom nema, niti želi da ima ama baš ništa.

Kineskinja

Bilo je to baš neko ludo vreme mog života, da vam pravo kažem. Kad sad pomislim, pa svako vreme mog života do sada bilo je ludo, ali taj april tada, baš je bio onako – ekstraordinaran.

Blizu magije

Mene ne možeš posavetovati svojim svakodnevnim mudrostima-za-poneti, koji pale kod većine ljudi koje znaš. Jer te mudrosti su saveti koji funkcionišu kod onih koji za ultimativni cilj svog života imaju osvajanje kule zvane životna sigurnost i smirenje.

Džez kao izraz

Džez. Džez je sloboda u okviru sistema. Misao s krilima koja leti po precizno određenim koordinatama neba. Džez je više od muzičkog žanra, više od teorijskih zakonitosti i karakterističnog zvuka. Džez je tajni, ali visoko strukturisani jezik svih nas koji sebe u ovom životu ispoljavamo kroz kreativnost improvizovane linije, sekući tako titravu granicu između mašte i stvarnosti.

Fudbal

Ako si bio dečak, odrastao u Srbiji ’90-ih i bio relativno, do skroz normalan primerak svoje vrste, zna se – u osnovnu školu si išao isključivo zbog fizičkog (čitaj – fudbala). Čas pred fizičko, u odeljenju je lagano rasla euforija koja se mogla primetiti iz domunđavanja ko će s kim da igra u timu i koji je dosadašnji skor u pobedama kao i kikotanje zbog smešnog šorca koji je Steva ponosno obukao za tu priliku. “Vladimire, zašto se smeješ, kaži lepo naglas pa da se svi smejemo”, bila bi neizbežna opaska nastavnice.

Dosta!

DOSTA!!! Dosta više sumanute povodljivosti za nakaradnim vrednostima zapadne civilizacije i nasilnim pokušajima da se iste pošto-poto uguraju u srpsku kulturu, svest i tradiciju.

Duhovi

Celog svog života, okružen sam duhovima. Bili su tu pored moga uzglavlja još od kad sam bio mali, još pre nego što sam ih i postao svestan. Bili su deo mog detinjstva i nisam ih se plašio kada bih ih video. Strah je nastao tek onda kad sam prvi put shvatio da ih niko drugi sem mene ne vidi.

Tila

Još pre nego što me je tog jesenjeg popodneva Dr. Šreder zvao u svoj kabinet da mi saopšti da sam dobio svoj prvi univerzitetski posao na NYU u Njujorku, znao sam da su njujorške studentkinje uglavnom prilično slobodnih shvatanja. Ali tek nakon što sam prihvatio novu poziciju i postao adjunct professor (pridruženi profesor) pop i džez klavira, uverio sam se koliko je to zapravo bilo jezivo tačno.

Kim

Zvala se Kimberli Grin. Kada sam je prvi put upoznao, sećam se, imala je kosu ofarbanu u ljubičasto, koja joj se slagala uz iste takve cipele i lak za nokte. Bila je žena od svojih 50-tak godina, blage naravi i, za jednu Amerikanku, neobično tradicionalnog karaktera koji je svakako odudarao od njenog ekscentričnog spoljašnjeg izgleda.

Zašto nikada neću napisati roman

Mnogi od vas koji prate i čitaju tekstove koje objavljujem na Fezbuku, predlažu mi da napišem dužu literarnu formu i objavim u vidu knjige. To mi naravno kao kompliment laska i cenim to što bi neki ljudi čitali takvo štivo. Ali evo zašto, barem pri ovoj svesti koju trenutno imam, verujem da nikada neću posegnuti za pisanjem romana:

U nekom savršenom svetu

U nekom savršenom svetu, ova noć bi bila samo jedna u nizu noći koje boje naše osvetljene prozore tišinom toplog doma. Miris rodnog grada širio bi se ulicama kojima sam te vodio u park, na igralište, pored reke, u muzej.

Put umetnika

Kada hodaš putem umetnika, hodaš putem samotnika. A samotnik je istovremeno i pesnik i ratnik i monah. Jer hodaš kroz ljude neprestano i njima si stalno okružen, a zapravo si uvek sam.

Čemu učim studente

Zapanjujuće je to kako mnogi mladi ljudi, studenti, pa i oni već diplomirani, ne vladaju nekim osnovnim drušvenim veštinama, kao ni bazičnom upotrebom kreativnosti i improvizacije u svakodnevnom životu. Tako sam, gledajući te iste studente već neko vreme s ove strane katedre, došao do kratke liste neophodnih veština koje svaki akademski građanin, neovisno od nivoa znanja ivrste materije kojom se bavi, naprosto mora da poseduje. Pa tako moje studente pored muzike učim i:

Frendzona

Frendzona. Čuvena kobna, bolna i mučna reč koja označava smrt muškosti, slepu ulicu muvanja, grešku u koracima, zajeb u proračunu, papuče u najavi. Ovoj reči nema prevoda na srpski jer definiše pojavu koja je postala deo pop kulture muško-ženskih odnosa daleko od naših krajeva, tamo negde na zapadu gde je matrijarhat već skoro potpuno kastrirao preostali muški rod.

Ljubav u Njujorku

Bilo je to pre, čini se, mnogo vremena, one godine kad sam se tek bio doselio u Njujork. Ja klinac, sveže stigao iz Bostona, budalast, neobrijan i bez kinte, ali pun nadanja, snova i rešen da osvojim novi grad, onako tek tako jer nemam šta da izgubim, jer je ceo svet moj. Ispred očiju su mi još proletale klavirske sobe s Berklija, zeleni nadzemni metro iz Olstona do Bekbeja i bostonski sutoni iznad reke Čarls.

Klavir i ja

Moj prvi kontakt sa dirkama je bio kada mi je tetka kupila minijaturnu dečju harmoniku, jer je spazila kako trčkam po kući i razvlačim ruke po vazduhu uz muziku sa radija. Kada je mala plava harmonika stigla za moj treći rođendan, odmah mi se dojmila njena pojava, iako baš nisam bio siguran šta je po sredi.

Skadarlijska noć

Beograd. Skadarlija. I leto koje je za nama. Sedim u Dva Jelena za stolom toliko dugim da mu samo tek nazirem začelje. Nisam u Beogradu čestito bio već 11 godina. Čitavu jednu mladost rođaci. Čitavo nečije burno detinjstvo.

Ono što me muči

Više nego često mi se dešava da kad javno objavim neko svoje razmišljanje na određenu temu, koje uvek veoma jasno i precizno obrađuje neki vrlo specifično uveličani fenomen ljudskog društva i ponašanja i stoga je tematski fokusirano samo i isključivo na taj i takav segment problematike o kojoj je reč, naiđem na zabrinjavajuć broj komentara koji potpuno maše temu o kojoj je reč, pozivajući se na neke leve aspekte koji trenutno uopšte nisu fokusirani na temu o kojoj je tekst.

Savet finim devojkama

Recimo da si jedna od onih retkih dobrih devojaka za kojima danas svi tragaju (i zbog čije navodne nestašice imaju dobar izgovor zašto godinama nemaju devojku – “brate sve su rave ili krave, nema nigde one prave”).

Kako propasti u muzici (mini priručnik)

Muzički talenat kao takav nikom nije potreban i samo je smetnja kod odlučivanja čime ćemo se baviti u životu. Ukoliko imaš višak ove vrste talenta i preti ti potencijalno uspešna muzička karijera jednog dana, ovo je 7 osvedočenih načina kako da brzo i jednostavno upropastiš isti i sprečiš da imaš uspešnu karijeru u muzici, te dok je još vreme odabereš neko drugo, čestitije zanimanje:

Desant na mlin

Veče je polako padalo na selo i sobom je, kao i svakog dana u to doba, nosilo neku neobjašnjivu tugu. Mir je gutao krovove kuća i sva su dvorišta tonula u san. Sva, sem jednog. U deda Ljubinkovom dvorištu koje je jedino u celom selu imalo engleski pokošenu travu, fudbalska utakmica je ulazila u pakleni finiš.

Paralelne stvarnosti

Da ponovo možeš da proživiš ovaj život koji sad živiš, sretao bi iste ljude koje si i u ovom životu sreo, zbližio se s njima i zavoleo ih isto onako kako ih i sad voliš. Scenariji za te susrete bi bili različiti u svakoj od verzija tvog života, ali akteri bi bili uvek isti. To su oni čije duše su privučene tvojom u nekim višim instancama postojanja od ove za koju znamo.

Entuzijazam i renesansa

Jednog lepog i sasvim običnog septembarskog popodneva, neke 2 nedelje nakon stotinama lajkova voljenog i šerovanog teksta u kome sam kategorično pisao o neophodnosti naplaćivanja umetnikovog rada i vremena od strane obesnih kafedžija i organizatora, zvoni meni onlajn telefon.

Muda braćo, muda

Najkobnija zabluda koju smo u ovom životu mogli da prihvatimo, a koju su nam naši stariji prodali upakovanu kao vrhunsku mudrost je – zadovoljavanje kompromisima i osrednjim rešenjima koja nam se tokom života nude jer eto zaboga to je racionalan život i tako to, je li, inače u životu ide.

Fantastična simfonija

Sada bih želeo da vam ispričam jednu čudnovatu ljubavnu priču. Istinitu priču koja se dogodila na današnji dan, 11. septembra pre tačno 181 godinu. Priču koja je počela tiho i nenadano i završila se burno, baš kao i sve najlepše ljubavne priče sveta. Ali ova priča nije kao druge priče. Jer ova ljubavna priča je…zauvek promenila muziku.

Zlo je zlo

Ne, nisu mi smešne karikature i vicevi na temu političara koji su mi zemlju upropastili i naciju zatrovali. Bljutave su mi imitacije dotičnih, prepričavanja njihovih govora kroz tobože sablažnjavanje i “analiza” njihovih “vrlih” ličnosti. Demonima se ime nikada ne spominje, a kamoli od njih pravi cirkus.

Kako naplatiti svoju umetnost (uputstvo za umetnike)

Znači da razjasnimo sada jednom za svagda: ako si muzičar, ili umetnik bilo koje vrste – tvoje umeće KOŠTA!!! Svaki. Jebeni. Put. Bez izuzetka! Jedini put kad ne košta je onda kada iz izvesnih ličnih pobuda TI to želiš, a ne kafedžija/organizator/producent koji te zove da nastupiš. Ovo bi trebalo da bude normalno stanje stvari i da se podrazumeva, te da ovo što ovde pišem bude izlišno i smešno. Ali nažalost nije tako, bar ne kada govorim o Srbiji i regionu.

Izvrgavanje svega ruglu

Sindrom poznat kao “izvrgavanje svega ruglu” jedna je od hroničnih bolesti od koje pati naš čovek. Taj sindrom nastaje kada pojedinac dugo upražnjava cinizam, pa mu to ponašanje postane “difolt” stanje svesti i pogleda na svet oko sebe. A cinizam, kao što svi znamo, nastaje kao odbrambeni mehanizam u duboko nezadovoljna ili razočarana čoveka.

Zašto je pravopis zapravo važan

Pravopis. Taj strašni bauk koji nas odaje mnogo više nego što u prvi mah mislimo. Jer pravopis nije samo matematika za opsesivce, ili dlaka u jajetu koju primećuju isključivo picajzle i oni zluradi, ne. Pravopis je mnogo više od toga.

Ajzak

Sedimo jedan preko puta drugog i gledamo se. Ajzak i ja. On, u školskoj klupi sa sveskom ispred sebe i saksofonom pored, a ja, sa markerom u ruci i za klavirom. On, mladi devetnaestogodišnji junoša željan znanja, ali i u strahu od istog, sa pogledom iz koga plamti hiljadu i jedno pitanje i ja, njegov profesor, mentor, uzor, stariji drugar, šta li, a zapravo i sam večiti đak vaskolikih muzičkih svetova.

Gde se nalazi sreća

Čudno je to, znaš, kako većina nas protraći dobar deo svog trajanja na ovoj planeti u zabludi o tome gde se nalazi sreća. Svi imamo urođeni strah od smrti koji nam sedi na ramenu ma ko bili i ma šta radili i odbrojava nam sekunde i godine.

Slom kulture

Nekada su se deca jedne nacije obrazovala i vaspitavala putem pažljivo biranog medijskog programa i poučnih filmova i serija.

Ponovo idem putem

Ponovo idem Putem, nakon dugo vremena lutanja po šipražju. I nema većeg blagoslova od tog starog, dosadnog i golog Puta na kome nema ništa do Pravca koji treba slediti. A van Puta je bilo uzbudljivo. Podrhtavalo je nebo, treptala je zemlja, kuljao je dim od vreline žara koji je me je lagano pržio kao skakavca na suncu.

Jutro na selu

Jutro na selu. Kuća od drveta i pod od zemlje. Miris pogače. Ognjište i vatra. Bunar ispred.

Napolju cik zore. Ostaci snega. Obližnji manastir i iskre u vazduhu. Daleki zov. Planine i šume. Ledeni potok.

Beograd, večita bol

Beograd. Nakon 3 meseca boravka, otvaram kofere i putujem nazad. Vraćam se ili odlazim, posle svih ovih godina više nije toliko važno.

Sve žene moga detinjstva

Kao mali, bio sam zaljubljive prirode. Dok su druga deca sipala sebi sok u uvo, pokušavala da uzjašu kera i jela zemlju, ja sam, sa svoje 4 godine već osećao sav užas ljubavnih jada mladog Vertera i nepravdu svekolike neuzvraćene ljubavi koju ovaj svet nosi. A neuzvraćena je bila, jer su sve moje simpatije, kvragu, bile starije od mene po 20 i više godina.

Moto

Moj prvi američki koledž, Berklee College of Music, na kome sam završio osnovne studije (Bachelor of Music), ima moto “Esse quam videri”, (To be, rather than to seem – Biti, pre nego izgledati da jesi). I stvarno, na njega sam otišao sa ciljem da pravilno naučim da sviram džez, da ispravim nesigurnosti naučene na sluh i usput, odokativnosti skinute na uvo i nepravilnosti koje sam pokupio dok sam kao klinac vežbao džez na svoju ruku i pravio se da znam, a zapravo pojma nisam imao.

Neprijatelji

Neprijatelji. Ta odurna i teško izgovorljiva reč koja unosi nemir i nesigurnost u naš dan već pri samom njenom pomenu, jer označava nekakve tajanstvene ljude kojima nismo simpatični ili koji nam iz nekih, uglavnom samo njima znanih razloga, ne žele dobro. Ali, kada se zagrebe malo po površini, ova reč otkriva jedan zanimljiv fenomen koji nam zapravo može biti od koristi u životu i radu.

Beogradska opera

Odrastao sam u Beogradskoj operi, u zgradi Narodnog pozorišta na Trgu Republike. Svoje prve muzičke impresije pamtim upravo odatle. Ćale me je kao sasvim malog vodio sa sobom na probe, predstave, premijere i to su za mene bili pionirski izleti u svet mašte koji se pred mojim očima i ušima materijalizovao u boje, priče i muziku.

Kosmos ili Haos

U kosmosu je sve povezano, a naša planeta je jedan veliki organizam. Ljudska civilizacija ima svoj život, tok i formu, a događanja unutar nje prate nepogrešive zakone akcije i reakcije.

Prijatelji kojih više nema

Često tako, kad uspem da pobegnem od spoljašnje vreve i gužve onih kojima trebam, koji me hoće i koji su stalno tu negde oko mene i blizu, sanjam prijatelje koji su nestali.

Ne možeš da nađeš dečka/devojku?

Ne možeš da nađeš dečka jer “svi su debili danas”? Evo ovako:

Ona kao muzika

Oblik njenog lica koji je pratio spontani lučni uvojak njene kose, najavio je elegičnu teksturu kompozicije koja je tog jutra htela van mene. Užarene čestice koje su iskrile vazduhom od njenog pogleda dale su i prve melodijske linije kada sam spustio ruke na klavir. I taj miris kokosa i vanile sa njene kože, prosut po mojim rukama, razvio je jedinu moguću harmonsku progresiju koja je iznova tekla iz tenzije u opuštanje i bojila lanac poluumanjenih septakorada i dominanti nekom do tad meni nepoznatom nijansom.

Muzika i pisanje

Da sam svaki put dobio dolar kad sam od nekog čuo: “Ma šta pišeš bre po tom fezbuku i nešto tu prodaješ neku kao mudrost, ti si muzičar i bavi se muzikom, a ne uzaludnim pisanijem po društvenim mrežama, šta ti to treba u životu”, – do sad bih bio bogat čovek.

August Förster

Ovo je August Förster, moj prvi klavir. Klavir na kome sam naučio da sviram, završio nižu i srednju muzičku školu, muzičku akademiju, vežbao prve džez standarde, spremio prijemni za Berkli, komponovao prve kompozicije, pa čak i jednu kompoziciju sa najnovijeg albuma predloženog za Gremi nominaciju.

Normalan svet

Ja samo hoću normalan svet, bez foliranata, prevaranata i lažova. Bez pretvarača, uvlakača, snobova i elitista. Bez nabeđenih, bez kompleksaša, bez ljigavaca i licemera. Bez kukavica, njanjavaca, izdajica i sebičnjaka. Hoću ljude čvrste, stamene i silne. Poštene i od reči. Ljude kojima je čast sve i obraz svja. Kojima je plemenitost svetinja i trud vrlina. Hoću prave muškarce, jake mentalno i fizički, zaštitnike, ratnike i domaćine. Hoću prave žene, odmerene, ženstvene i odane. Vrle, šarmantne i prizemne u svojoj posebnosti.

Snovi

Snovi su jedna od najopasnijih laži celokupne novokomponovane dogmatike modernog društva. Veštački iskrojenom institucijom tih nekakvih snova koje čovek navodno treba da prati da bi dosegnuo sopstveni raj na zemlji, stvara se iskrivljena slika stvarnosti i pospešuje deluzivnost pojedinaca u doživljaju sebe i svojih prirodnih sklonosti i mogućnosti.

Rastanci

Ne volim rastanke. Svaki put osetim kamen u grudima i neko čudno prolamanje posred srca. I budem uvek onaj jači od dvoje jer mi je to valjda neka sudbina, ali svaki put, sa svakim rastajanjem po malo umrem.

Zakon

Izglasan je zakon za podrazumevano donorstvo organa nakon smrti. Dotakli smo dno, pa još i malo više. Kapitalistički monstrum nam je uzeo ne samo slobodno vreme, zdravlje, živce, čast, porodicu, privatnost i razum, već nam sad uzima i organe iz tela, a sve to pod izgovorom humanosti.

Mafija

Mojom zemljom vlada mafija. Zamislite to. Nije ni demokratija, ni monarhija, ni teokratija, ni socijalizam, već mafija. Prava ona mafija kakvu gledate po filmovima, samo legalna i pravno punomoćna. A saučesnici toj mafiji su moji sunarodnici, svi ljudi koji u mojoj zemlji žive i ne bune se protiv te mafije, već igraju po njenom diktatu.

Smarač

Svi smo mi barem jednom u životu (a najverovatnije sto i jednom) naleteli na Smarača. Smaraštvo je opak sindrom i prenosi se na žrtvu verbalno od strane Smarača. Postoji verovanje da su neki ljudi podložniji fasovanju smora, jer su iz nekog razloga privlačniji Smaraču od ostalih.

DŽ

Kako smo ga se samo plašili. DŽ je bio već kao pojava zastrašujuć. Krupni tamnoputi tip iz Brazila, koji kad se razdere, odranja se zid. A drao se stalno, i kad treba i kad ne treba. Na nas najviše.

Tužna vremena

Tužna su vremena došla. Vremena u kojima je mržnja postala precenjena kategorija, a ljubav zloupotrebljiva odrednica.

Stav

Nikada me nisu posebno privlačili oni koji razblažuju život. Oni koji kažu:”Ma ja slušam sve vrste muzike, važno da je dobra”, “Ne navijam ni za koga, neka pobedi bolji”, “O ukusima ne treba raspravljati”, ili “Važno da smo mi živi i zdravi”. Takvi su nekako redovno imali mlaku i mlitavu ruku pri rukovanju, kiseo osmeh i kad je smešno i kad je tužno i tendenciju da budu predstavnici sive mase koja upada u svaki novi hajp i povodi se za svakim novim trendom koji se pronese društvom.

Nikola

Dragi prijatelji, zamolio bih vas sada za malo pažnje. Jer ispričaću vam jednu lepu priču. Priču o nekome ko je pobedio. Pobedio uprkos svim preprekama i postao junak svog životnog puta. A taj neko nije ni Englez, ni Francuz, ni Amerikanac, niti je bogataš, ni vunderkind ili tatin sin. On je jedan od nas, Srbin, Beograđanin, naizgled sasvim običan čovek kog srećete na ulici svakoga dana. Njegovo ime je Nikola, a ovo je njegova priča.

Toksični partneri

Ima muškaraca koje znam, koji uhode svoje žene i devojke. Ljubomorišu, prave im scene, proveravaju inbokse i telefone. Prave lažne profile na socijalnim mrežama pa sa njih prate sve one koji su im “sumnjivi”, a sumnjivi su im baš svi kojima njihova žena lajkuje status ili fotografiju. Ili joj traže da imaju zajednički profil, ili joj čak upravljaju profilom, paranoično verujući da će neko da im je na volšeban način ukrade. Ne daju joj da izlazi kad i gde ona hoće, opsesivno je stalno proveravajući gde je i s kim je. Takvi su muškarci najmanji i najniži među ljudima. Nikad ne istupaju otvoreno, već samo inkognito, krijući se iza sopstvenih kompleksa. Oni umesto muškog polnog organa uglavnom imaju smoki, a umesto srca topljeni sir. Oni su sramota muške vrste i prezira vredni primerci maskulinog principa.

Vegan ili tako nešto

Ee znaš ja sam vegan. (Dobro ok). Ne, al ja sam vegan znaš, možda nisi čuo malopre. (Ok čuo sam, kapiram). E i družim se s gejevima, znaš meni je to totalno ok. (Super, lepo). Al’ hoću da kažem stvarno mi je to skroz normalno i baš mi je sasvim super, mislim da su oni fenomenalni drugari. (Razumem, ok). E i kad ne igraju naši uvek navijam za Hrvatsku reprezentaciju.

Strah

Strah od izazova, strašniji je od samog izazova, a strah od straha, strašniji je i od tog straha.

Veliki čovek

Bio je veliki čovek. Uspešan, naočit i poštovan od mnogih. Blistao je svojom Veštinom i šarmom, talentom i znanjem. Bio je uzor mladih i ponos starijih. Bio je slavan i bogat, poznat i prepoznat, voljen od žena i prvi među muškarcima. Ali nadasve, bio je čvrst, prekaljen, odlučan i svoj. Imao je sve što se poželeti može. Uvek nadahnut i brz na ideji, bio je najbolja verzija sebe koja je ikad mogao biti.

Dragi V

Dragi V,

Još uvek čujem škripu R-Traina kako staje ispod Queens Plaze gde si uvek izlazio iz metroa. Ja bih onda nastavljao još par stanica do 46.-te i Steinway ulice gde sam tada živeo. Svako veče, išli smo u novi pohod na Menhetn. I svako jutro se vraćali kući. Ti u Long Island City, ja u Astoriju.

Pederizacija društva

Pederizacija društva odvija se postepeno:

SVEDENOST U PONAŠANJU:
Najpre vam serviraju kroz medije, kroz serije i filmove, vesti, reklame i literaturu kako pokazivanje jakih emocija više nije prihvatljivo. (Đoković je seljak jer se dere kad postigne poen, a Federer eto gospodin čovek, civilizovani Evropljanin, ni brk ne pomeri).

Voli

Volija sam upoznao kad sam se doselio u Šampejn, gradić pored Čikaga, u koji sam tada došao da započnem doktorske studije i oprobam se na novoj sceni srednjeg zapada, nakon godina provedenih u košnici Njujorka. Bio je klinac, prvi put odvojen od roditelja, brucoš i potpuno nesnađen na novom tlu.

Akustik Laundž Bend

Saveti za uspešno vođenje laundž akustik benda:

Baksuz iz prošlosti

Video sam ga pre neki dan iz auta kako stoji sam na ulici, izgubljen, star, nekako dezorijentisan i olinjao. Bio je to samo sekund u prolazu preko jedne od glavnih beogradskih saobraćajnica. Sekund u koji je stalo celo jedno sećanje na čoveka zbog koga je pre deceniju i po malo falilo da zamrzim i napustim i muziku i džez.

Duhovnost

Ljudi tvrde – ili si pametan, ili si jak. Ako si pametan, završiš škole, naučiš zanat, provališ život. I pređeš igricu. Ako si jak, prebiješ jednog, uplašiš drugog, potčiniš trećeg i pređeš igricu.

Srbija

Srbija nije obična zemlja i Srbi nisu običan narod. Nesreća je u tome što sami Srbi misle da to nije tako.

Poraz srpskog fudbala

Pitate se kako. Kako je moguće da smo izgubili? Kako je moguće da u poslednjih 30 godina uvek izgubimo kad ne treba. Da ispustimo dobijenu utakmicu. Kako je moguće da zaigramo jako dobro, pa onda u roku od 20min odjednom veoma loše kao da su u pitanju dva različita tima. Pa svi oni su iskusni fudbaleri, mnogi od njih prekaljeni u velikim evropskim klubovima, sa ogromnom minutažom u važnim takmičarskim utakmicama. Svi oni su skupi, traženi igrači, borbeni, dobri tehničari, trude se, vole zemlju. Kako onda uprskaju kao dečarci i izgledaju kao školarci pored drugih ozbiljnih timova?

Marinko

Toga dana sam se po drugi put u životu doselio u Njujork. Prvi put je bilo lepo, uzbudljivo, obećavajuće…ali nije uspelo. Nakon nekoliko meseci, pukao sam bio sa parama, sa vizom, sa vezom koju sam tamo imao, i vratio se u Beograd na najgorih godinu dana u mom životu. Ali toga dana, dobio sam od tog istog života drugu šansu i nakon 12 meseci očajavanja i potpunog dauna u Beogradu, vratio se u grad koji nikad ne spava, da pokušam ponovo i idem na sve ili ništa.

Sedam saveta za efektno pisanje

1. Kod pisanja kratkog teksta, najbitniji je svež i originalan pristup materiji. Tekst o jednoj običnoj drvenoj stolici koji je napisan na inovativan i kreativan način će uvek biti daleko interesantniji od teksta o kakvom supersoničnom fenomenu napisanom na već viđen, prežvakan, šeprtljast ili monoton način.

Skrivena snaga

Već neko vreme osećam da ponovo polako počinje. Slutim u sebi nekakvu ogromnu moć. Neku silu koja mi kaže da mogu da osvajam svetove. Trudim se iz petnih žila da to odagnam i da živim normalnim životom, da pričam neke svakodnevne priče s bližnjima, da ujutru idem po hleb i mleko, da poželim komšijama dobar dan kad ih sretnem, da gledam fudbal, i da zaboravim sve ono što se dogodilo ne tako davno u jednoj galaksiji, drugačijoj od ove ovde.

Njujorška srpkinja

Ona…

Ona živi za putovanja… Bila je dva puta kod drugarice u Veroni i jednom u Turskoj na letovanju. Ona ne propušta nijedan Đokovićev meč, iako tek nagađa pravila tenisa. Ona voli Zvezdu. Njen tata, penzionisani pukovnik JNA, je za vreme Miloševića bio u upravnom odboru. Džaja im je visio na gajbi o praznicima.

Verujem – ne verujem

Ne verujem u pripadnost nikakvim interesnim grupama, ložama, sektama, klubovima, ne daj Bože strankama. U ovakva udruženja se učlanjuju oportunisti, ljudi gladni zvanja, titula, veza i vezica, moći. Takvi su neretko mediokriteti u svemu, sem u bahatosti, elitizmu, nadmenosti, želji za potčinjavanjem drugih sebi i samoobmani o sopstvenoj važnosti.

Snaga ratnika

Prvo sam mislio da je snaga jednog ratnika u njegovom oklopu i maču. Da teški čelik postavlja granicu između života i smrta. Kupio sam najbolje oružje i brzo bio savladan jer nisam imao veštinu.

Poslednje veče u Banja Luci

Poslednje veče u Banja Luci. Nakon sjajnog provoda ovih par dana, suludog tempa i fantastično gostoljubivih Banjalučana, Boris i ja se nalazimo sami u centru da utvrdimo gradivo i saberemo utiske. Gde ćemo? U neku KAFANU. Da začinimo posetu nekakvom roštiljskom perverzijom preko 2 ovala sa tonom kajmaka i gajbom piva.

Omiljeni propali dejtovi

I dopala ti se iz daleka, i startovao si je (ili ona tebe) i zakazali ste prvi dejt i sve je bilo kao u bajci do……do jednog momenta:

Pripovedač

Živiš od ponedeljka do petka, od 9 do 5, od prvog do prvog. Hodaš istom utabanom stazom od kuće do prodavnice, od stanice do posla, od parkinga do parkinga, od vrtića do škole, od lekara do parničara. Sediš u istoj fotelji, jedeš iz istih tanjira, viđaš iste ljude, slušaš iste priče. Gledaš TV program koji ti serviraju, ideš na predefinisano letovanje gde svi idu, mrziš reklame a znaš ih sve napamet. Imaš ženu/muža, imaš decu.

Muzika u Srba

Zašto se kod nas dobrim bendom smatra uglavnom onaj bend koji svira glasno, roka, gruva i trešti?

Anastas i Mitrion

Retko ko je rođen loš. Većina loših, počeli su svoj put kao dobri.

Moja soba

U mojoj sobi na Banjici sve još stoji kao pre 11 godina kad sam se iz nje odselio. Tu je stari klavir na kom sam učio da sviram, kompjuter za kojim sam provodio mnoge noći i poster sa pijancem za šankom na kom piše:”Sviraj klavir i svi će te slušati”. Tu je pisaći sto sa stotinama nota, metodskih knjiga o džezu i transkripcijama sola. Tamburica bez žica visi na zidu, krevet koji sam znao za 10 sekundi da pretvorim u kauč kad mi neko dolazi je u ćošku, a ormar prepun knjiga iz detinjstva, nikad do kraja zalemljenih kablova, fotografija i malih uspomena od ko zna sve koga i odakle, odmara pored ulaznih vrata.

Taksista

Sedam u taksi negde u Beogradu. “Dokle momak?” (Do XYZ, molim Vas) “A kuda ćemo, ovi majmuni sve zatvorili ovde razumeš. Ne može čovek da prođe, pazi, ja sam ti najtolerantniji lik kog ćeš upoznati, al’ šta mi bre tu ova litija, šta više s tim manastirom potopljenim koji k…Bože me prosti (prekrsti se), i ova parada s ovim tenkovima već tri dana.

Beograd noću

Dok noću hodam ulicama Beograda, osećam neku čudnu čežnju. Ulazi starih zgrada iz kojih izbija patina nekih prošlih vremena i tamno sive fasade s niskim prozorima niz koje curi miris lipe, bude bol u grudima koji ne prestaje. I kad zastanem u mračnoj senci grafitima išaranog prolaza, bljesne mi slika iz daleka.

Budi svoj

Tako je bre! Svašta mi reci, napiši sve, daj oduška svojoj istinskoj ličnosti. Budi kreativan, iskren i primalan. Budi ljutit, budi euforičan, budi strastven i potpuno svoj!

Normalni muškarci, normalne žene

Stalno slušam kako danas u Srbiji eto nema “normalnih muškaraca” ili “normalnih žena”. Slušam kako ljudima deca nemaju “normalno društvo” i kako danas ne možeš da nađeš nekog “normalnog” s kim bi se družio ili bio u emotivnom odnosu. Razumem da oko nas ulicama hodaju isprazni tipovi, trendi olupine, ovakvi i onakvi produkti vremena u kom ljudi u Srbiji žive.

Dođi

Dođi. Hoću da vodimo ljubav u našem Beogradu. Dosta mi je lažnih svetskih bulevara, dalekog sunca i ponoćne vreve usiljenih metropola koje ne znače mnogo u ovom sivilu života od početka do dna.

Soba iz detinjstva

Moja dečačka soba. Soba u kojoj sam odrastao, uzrastao i sanjao snove odraslih. Tu sam, tokom prve 22 godine života provodio svoje detinjstvo, svoje dečaštvo i svoju mladost, učivši da hodam, da pišem, da sviram, da maštam.

Sve naopako

I kad pogledaš ko danas predstavlja udarnu iglu svake plemenite i vrle ideje ili ideologije, shvatiš zašto želiš da se odseliš na Neptun.

Turbo-folk

Ako fenomen turbo-folka postoji i van granica naše nacije, onda se on krije u pojavi zvanoj Evrovizija. Pre nego što počnete da me gađate stolicama i vičete uaa džezeru elitisto, ne znaš ti šta je pop muzika, i ne mora sve da bude džez da bi bilo dobro i zanimljivo, želeo bih da napomenem da ovo govorim ne iz prizme profesionalnog muzičara, već sa stanovišta običnog slušaoca i konzumenta muzike koji kao i mnogi od vas voli i ceni različite muzičke žanrove, od popa do kantrija, od klasike do elektronike, od Silvane do Nirvane i Baha do sevdaha, ali pod uslovom da je data muzika kvalitativno zadovoljavajuća i estetski i stilski autentična.

Doktorat

Do pre desetak godina, kad neko doktorira iz određene oblasti, ljudi su govorili lepo, razložno i logički da ta osoba ima doktorat. Onda je odjednom reč doktorat postala valjda staromodna ili nedovoljno kul, pa je počelo masovno da se govori da ta ista osoba ima pi-ejč-di (PhD) sa sve engleskim spelovanjem skraćenice, jer to tako nekako zvuči strašno umešno i zajebano, a eto znamo i engleski pride, šta li. E sad, problem je u tome što to NIJE PRAVILNO. PhD titula (Doctor of Philosophy) je samo jedan tip doktorske titule koji se primenjuje za jedan broj društvenih i naučnih oblasti. Ali doktorat iz medicine zove se MD, doktorat iz muzičkog izvođaštva DMA, doktorat iz edukacije EdD, doktorat iz inženjerstva je EngD, doktorat iz teologije ThD, doktorat iz oralne hirurgije DDS, doktorat iz sociologije D.S.Sc, doktorat iz menadžmenta DMan, i tako dalje, lista je pozamašna.

Kada jednom postanem roditelj

Kada jednom postanem roditelj, shvatiću tu dužnost kao najsvetiji čin na Zemlji. Jer imati dete ne znači samo napraviti/roditi ga, već i podići ga u čestitog, mentalno, duhovno i emotivno zrelog čoveka, u potpunosti spremnog na avanturu zvanu život i sve što ona nosi. Ali neću ga indoktrinirati svojim neostvarenim željama, trasirati mu puteve vodeći se nekim sopstvenim kompleksima, usmeravati na ono što se meni lično sviđa. Biću tu da ga, poput vodiča, sprovodim kroz trening odrastanja i da osluškujem njegove sklonosti, želje i interesovanja, da mu predočim šta sve na ovom svetu postoji, ali nikada da mu serviram unapred namereno ili mojom voljom odlučeno.

Gnusne slike

Znači ovako: vi koji kačite gnusne slike na svoje fejsbuk zidove iz bilo koje pobude, a sa izgovorom da će to dići nečiju pozornost i ukazati na nekakav problem u društvu, možete ubuduće da idete da kačite iste svojoj mami na frižider da ih gleda svaki put kad kuva ručak ili sebi pored kreveta da vas uspavljuju noću. Ali ja da gledam ukvareno meso iz kojeg mile gliste i crvi, iživljavanje nad svinjama u klanici, izmrcvarene ljudske leševe i abortirane fetuse ODBIJAM!!! Od sada ćete biti momentalno uklonjeni sa moje liste prijatelja.

Pravi muškarac

Hej ti, magarče muški. Da, da, baš ti, tebi se obraćam!! Kakvu to praviš nauku od osvajanja žene koja ti se sviđa? Kakvu to filozofiju ispredaš o tome šta je, ah zaboga, njoj u glavi, da li ona zna šta hoće, a ne zna da hoće, a neće a hoće, a…kakvi su to tupavi nju ejdž mitovi o straaašnoj ženi koja će te pojesti ako joj priđeš i popularizacija “forever alone” trenda kao nečeg hip i kul? Pa se stidiš, pa crveniš, pa zamuckuješ, pa smišljaš unapred jezive i otrcane fraze. Ili pak glumiš ludilo i vređaš je lupetajući gluposti ne bi li ispao zanimljiv.

Najdraži javni nastup

Nedavno sam u nekom intervjuu morao da pobrojim svojih 5 najznačajnijih nastupa u dosadašnjoj muzičkoj karijeri. Kenedi centar i Karnegi hol, Montro festival i koncert u sedištu UN-a pokupili su od 2. do 5. mesta. Ali prvo mesto zauzela je ujedno i moja prva svirka u životu – novogodišnja svirka u srednjoj školi Josip Slavenski u Beogradu.

Samo muzičar

Ja sviram džez i komponujem džez i predajem džez i po vokaciji se svrstavam u džez muzičare, ali se nikada nisam osećao jednim od džez muzičara. Još dok smo kao klinci učili da sviramo, ja sam odbijao da učim džez na konvencionalan način, nije mi se dopadao mahom vagabundski način života džez muzičara, odbijao sam da se oblačim ili izgledam kao džez muzičar, da fanatično slušam 1001 legendarni album džez velikana i učim sola napamet.

Daniel Sniden

Te večeri, čekali smo goste na večeri, a ja sam ispod trpezarijskog stola gradio bazu za svoju armiju plastičnih vojnika. Na TV-u su izveštavali o sve gorim ratnim sukobima na teritorijama ostataka tad već bivše Jugoslavije, i dok je celu naciju potresao haos, naša kuma je cvetala od ljubavi. Već danima je pričala o svom novom momku koji ju je, kako se činilo, za kratko vreme potpuno oborio s nogu. Bila je opčinjena njime i stalno insistirala da ga moramo upoznati. Ja sam bio mali i nisam se mnogo razumeo u ta ljubavna pitanja, ali je i meni predškolcu bilo jasno da je u pitanju neki izgleda stvarno nestvaran tip. I tako, to veče bilo je izabrano za upoznavanje kuminog izabranika. Proja se na šporetu pod krpom već hladila, roštilj i ruska su bili postrojeni po šanku, moji plastični vojnici na gotovs ispod stola. I zvono je pozvonilo, ulazna vrata su se otvorila, ušla je kuma, a onda je ušao on.

Slučajni nomad

Nedavno sam imao zadatak da u intervjuu sa direktorom američke diskografske kuće za koju izdajem novi album, u nekih 45 minuta ispričam svoju muzičku priču, dam odgovore na pitanja o svom ličnom stilu džeza koji potenciram na novom albumu, i objasnim značenje naziva albuma “Slučajni nomad”. Veoma ih je zanimao uticaj srpske tradicionalne muzike koji koristim u svom kompozicionom stilu i jako su bili zainteresovani da čuju kako to naši ljudi intuitivno osećaju bazne i kompleksne neparne metre.

Božja deca

Možemo mi da polemišemo i debatujemo, i pljujemo i argumentujemo, pravimo se pametni i mudri i školovani i moćni. Ali onda se pojavi jedan dobar, neiskvaren, plemenit, pa čak i naivan. I svojim postojanjem samo, kao kakvom rajskom vodicom, spere sve naše teške reči i obesmisli sve naše sukobe i razlike. Jer Bog je dobar.

Čvrstina

Moraš da očvrsneš. Da se prisetiš kako izgleda braniti se, trpeti i boriti se za svoje. A ne da podležeš tokovima koji u svemu vide govor mržnje, pasivno nasilje i nalaze se uvređenim zbog svake gluposti, pa onda tužakaju bližnjeg svog, kukaju i kenkaju, traže sigurnu zonu i zaštitu od drugog, zloupotrebljavaju zakone i drame oko svega.

Globalna zaspalost

Jedni žure kroz život da od istog uzmu što više u što kraćem roku, ne bi li ugušili svoj osećaj smrtnosti i prolaznosti vremena i time opravdali svoje postojanje na ovom svetu, živeći pod anestezijom stvarnosti. Imaju vrlo male, često nikakve duhovne i moralne uzuse prilikom postizanja svojih ciljeva i pobeđivanje smrti im se sastoji pretežno od prikupljanja opipljivih, čulnih i materijalnih dobara i iskustava koji po svojoj prirodi ne rešavaju ništa, već samo izazivaju adikciju i teraju pojedinca da sve dublje i dublje zalazi u njihov besmisao kratkog daha koji vodi u konačnu depresiju.

Student koji zna šta hoće

S vremena na vreme pojavi se tako student koji tačno zna šta hoće. On još uvek ne zna veštinu dobro, ali čvrsto je rešen da to što je pre moguće promeni.

Student koji zna šta hoće

S vremena na vreme pojavi se tako student koji tačno zna šta hoće. On još uvek ne zna veštinu dobro, ali čvrsto je rešen da to što je pre moguće promeni. On je žarko zainteresovan za svoju nauku koja ga muči i nijednog trenutka je ne ispušta iz vida. On tačno zna čemu stremi, intuitivno zna šta i kako da vežba, iako možda ima brdo dilema oko te problematike.

Muzika koja to nije

Jedan od aspekata bivanja muzičarem kog sam se uvek doslovno užasavao je sviranje u restoranima, hotelima, na koktelima, prilikom gala večera i raznih drugih prigodnih skupova (da ne kažem iventova) na kojima zvecka escajg, šire se miomirisi kuhinje, a ti si bendom ili sam sediš parkiran u nekom ćošku sale/kluba i glumiš inventar.

Bogom-dane budale

Socijalne mreže, procvetale u doba ekspanzije konformizma, ideologije koja svakoj budali daje za pravo da misli da je “izabrana”, “posebna” i takoreći novi mesija na zemlji, pogodno su tle za cvetanje deluzivnih ličnosti.

Pletenica

Uspeo sam u svim pohodima, samo u jednom nisam. Nizali su se barjaci i bojni pokliči kroz godine, blatnjave poljane, iskidane šume i spaljeno iverje. Išli smo preko planina krvavi, tukli se protiv najboljih i najgorih, ginuli po više puta.

Muzičke škole

Zamisli kad bi umeo da razgovaraš sa drugim ljudima samo ako ti daju unapred pripremljeni scenario iz kog čitaš svaku rečenicu koju hoćeš da izjaviš.

Luminarts takmičenje

Sećam se, bio je kasni februar i toga jutra, sneg me je zatekao kako hodam Džekson ulicom praveći prtinu u pravcu Mičigen avenije. Dan se tek pomaljao iza džinovskih solitera Čikaga i ulice su još uvek bile puste, a neobično hladna zima te godine, držala je unutra i najsmelije hodače. Ipak, ja sam imao cilj toga jutra, ali je za njega još uvek bilo isuviše rano. Pre krajnje destinacije, izašavši konačno na Mičigen aveniju, sačekao sam par trenutaka da se upali belo svetlo na semaforu i stresući se od hladnoće, sa rukama zgrčenim duboko u džepovima, prešavši aveniju, usmerio sam korak ka Art Institute of Chicago.

Zona

Momenat kada si u bekstejdžu, minutima samo daleko od izlaska na binu, pred mnogobrojnu publiku. Taj trenutak bestežinskog stanja, kada ti krv vri i para ide iz nosa od osećaja želje i strasti i tek malo treme pred ono što sledi. A iza bine je tamno i tiho, čuje se samo žamor ljudi koji su jedno veče u svojim životima došli da potroše na tebe i tvoj unutrašnji svet koji ćeš kroz par trenutaka bezrezervno prosuti pred njih. Mnogima je teško da pokažu sebe iznutra čak i najbližem intimnom prijatelju, a ti deliš svoje skriveno ja celom auditorijumu nepoznatih.

Frenk

Zvao se Frenk. Bio je omalenog rasta, plav, kratko podšišan i nabijen, bivši američki marinac. Kad sam ga prvi put upoznao, imao je čitav tehnodrom gedžeta na sebi, nekoliko satova na obe ruke (ili je meni to bar ličilo na satove) i stalno su mu pištali neki silni telefoni i tableti. Došao je kod mene kući sa ogromnim kezom i namerom da – pohađa časove klavira.

Šta je svrha?

Šta je svrha života?
Da životu nađeš svrhu.

Šta dolazi posle smrti?
Ono u šta si verovao za života.

Nadri Fejsbuk pisci

Lista tipova nadri-fejsbuk-pisaca i primeri njihovog pisanja na rečenici “Danas je svanuo lep i sunčan dan”:

Identitet

Za ovih 11 godina koliko živim u inostranstvu i bavim se javnim, izvođačkim poslom, nikada mi nije palo na pamet da promenim svoje ime, kako bi ga ljudi među kojima živim lakše izgovarali ili kako bih bio bolje prihvaćen na sceni.

Materijalni svet

Osećam se čudno. Celoga života uče nas da je sreća “imati puno para”, “biti popularan”, “biti omiljen kod žena”, “imati moć”, “biti prihvaćen od zajednice”. Ja sam do svoje 32. godine otkinuo po komad od svakog od ovih kolača i imao prilike da probam svaki od tih ukusa u malom. I znate šta, bilo mi je lepo, ali nisam bio srećan.

Izazovi

Volim izazove. Miran život iz mene izvlači život, sisa mi snagu i uspavljuje me na oblaku.

Sadržajnost

To da “život proleti kao ptica neka” i da se jednog jutra probudiš i “odjednom imaš 50 godina, a do juče si imao 23” je za mene notorna glupost i tek običan izgovor onih koji svoj život nisu osmislili, već su se povodili za stihijom mase i trenutnim mejnstrim trendovima.

Hejterske umotvorine

Izbor iz liste najčešćih i meni omiljenih, a upućenih mi hejterskih umotvorina prikupljenih tokom godina:

Kutija

Dugo ste išli kroz pustinju, reklo bi se godinama. Pesak vam je izbrazdao lice i uvukao vam se pod nokte od oluja koje su vas šibale desetinama puta. Ali vama je u glavi bila samo ona – ta mala neugledna drvena kutija koju ste iznova stalno viđali u svom snu. Znali ste da u njoj leži sve ono što vam treba, ono što će vaš život učiniti naročito smislenim, a vas same ispuniti velikom radošću.

Strogost

Verujem u strogoću i oštrinu u korist istine, pravde i dobrih namera. U doba kad postoje hiljade šarenih TV programa, vrsti sladoleda, zamajavačkih internet sadržaja, u doba kad je ok da deca komanduju svojim roditeljima, da svako ima pravo da se bez ikakvih moralnih uzusa ponaša kako god hoće, kad su ljudima čula potpuno otupela od mase boja u vazduhu, količine ukusa u hrani, dostupnosti svakojakom đubretu koje se smatra normalnim, neko mora da ustane, kaže NE i lupi šamar bližnjem svom, izbivši mu kesu čipsa iz ruku. Da je sreće da to budu mnogi od nas.

Igra

Kad sam bio mali, nisam voleo igračke koje same idu. Jednom su mi kupili helikopter koji se navije pa mu se okreću elise i kreće se po podu. Plakao sam 3 dana užasnut. Ni na pištolj koji izbacuje loptice nisam bolje reagovao. Kako ona loptica izleti, ja pod sto. A tek džinovski robot koji nešto priča i svetli. Pa to je bio horor u tehnikoloru. Nisam smeo da boravim u istoj sobi s njim. Bio sam posve blesavo dete.