Timski rad, kao i forsiranje uske stručnosti u domenu delovanja pojedinca, su mahom precenjene kategorije. U svetu u kom živimo, dominantna neo-liberalna dogmatika uči da je trend razblaživanja jakog i omekšavanja čvrstog, pozitivan po razvoj društva. Istina je upravo suprotna. Razblaživanje koncentrisanosti širokog spektra znanja o određenoj oblasti u pojedincu, direktno ubija njegovu sposobnost za holističkim sagledavanjem problema, a samim tim i moguċnost suštinskog zaključivanja o prirodi problematike. Omekšavanje čvrstine mišljenja i kreativnog pristupa koji se uglavnom javljaju kod jakih i znanjem potkovanih stručnjaka, dovodi do veštačke potrebe za “timom kvazi-eksperata” sa bombastičnim titulama, a bez suštinskog poznavanja materije. Ova relativizacija stručnosti, u našem narodu poznata kao “mnogo babica, kilava deca”, umesto u napredak, vodi u zaglupljivanje kulturno-naučne misli, a sve u cilju rasturanja intelektualne elite na dve grupe – službenike pokorne sistemu i karijeriste, hermetički zatvorene u svoje male akademske svetove. Umesto toga, razvijajmo široka znanja u sopstvenim oblastima, pokažimo da jedan istinski stručnjak može zameniti čitav tim razvodnjenih “folerskih” eksperata i tako uistinu učinimo ovaj svet boljim.
Slučajni Nomad 