Prava stvar

Svi vam žele puno sreće, dobro zdravlje, više para. Mnogi vam žele da uživate u malim stvarima, jer eto samo one navodno donose pravu i konstantnu sreću. Neki vam žele da se probudite i zgrabite život u svoje ruke, jer kao samo ćete tako osetiti isti u punoj snazi. Drugi vam opet žele da ne želite previše i da nemate prevelika očekivanja, jer se onda valjda tako nećete ni razočaravati u životu.

Budi pravi

Ti si umetnik. Muzičar. Kompozitor. Stvaralac. Bog te je stavio u ovaj svet da ispuniš određeni zadatak koji nadilazi obično svakodnevno egzistiranje od dana do dana.

Taj zadatak nije sviranje. Dobro, brzo i virtuozno da svira, može svaka budala koju ne mrzi da vežba xyz sati dnevno.

Pletenica

Kada sam te prvi put ugledao, nosila si pletenicu preko levog ramena i ličila na barem…anđela u ženskom obliku. I ta pletenica, pratila je liniju tvog bića, otvarajući neslućene puteve u dubine mog dotadašnjeg poimanja leposti i krasote.

I zato….

Opraštam ti prvi smeh koji si mi, tog kasnog aprila, poput bisera, prosula preko okeanske žice.

Dolazak

Prekjuče u Nju Orleansu, juče na Menhetnu, danas u Beogradu. To prvo jutro kad se probudim u svojoj dečačkoj sobi i pogledam kroz prozor na livadu preko koje sam nekad davno pešačio u osnovnu školu, svaki put me iznova izdobija. Uvek mi treba barem nekoliko minuta da se prisetim da li su stvarno protekle sve te silne godine, da li sam stvarno prošao sve te sulude avanture po svetu, da li sam sada stvarno onaj o kom sam kao klinac maštao, prelazeći tu livadu, ili je sve ipak bio samo san. Običan san koji sam usnio protekle noći, spavajući u sigurnosti svog dečačkog kreveta, pod jorgan planinom, kao i milion puta ranije.

Suština

Ideš u neke škole, imaš neke profesore, skidaš neka sola, gledaš neke videe, učiš neke knjige, veżbaš neke note…ali istina je ta, da niko zaista ne može da te nauči da sviraš, da improvizuješ, da komponuješ, da govoriš jezikom muzike. Moraš sam da pronikneš u to, sam da shvatiš način, suštinu, osećaj pod rukama. Ne postoji recept. Moraš svojim unutrašnjim bićem najpre da osetiš tu neuhvatljivu zvučnu materiju koju tako nevešto pokušavaju da prikažu notama i tek onda da je osvestiš intelektualno. Jer najteže je naučiti ono apstraktno, ono što postoji, ali se golim okom ne vidi.

Osvajanja

Oduvek sam se divio velikim vojskovođama i osvajačima iz istorije. Više od bilo kog drugog književnog ili kinematografskog žanra, volim da čitam i gledam dokumentarne zapise i svedočenja iz njihovih života. Pod time svakako ne mislim na vladare i političare koji su došli na vlast dinastičkim pravom ili demokratskim putevima, već na one koji su to pravo i bukvalno – osvojili, kao istaknuti ratnici, planeri, dobri psiholozi i taktičari. Kada to štivo upražnjavam, dobijam takve napade euforije i nadahnuća, da mi se učini da mogu planine da pomeram.

Povratak u Njujork

Svaki put kad se vratim u Njujork, osetim kao da se nekako ponovo vratim sebi. Toliko mesta i lokacija, toliko sećanja, toliko snova i uspomena. Previše da bi stali u jednu noć, previše čak i za jedan vikend, jednu godinu ili jedan život.

Poslednja misao

Znaš li čega ćeš se sećati u poslednjem času, kad ti život najzad izbroji sitno i dođe vreme za konačnost? Misliš li da ćeš se sećati one kuće koju si gradio svojim rukama tako strastveno i predano? Misliš li da ćeš pomisliti na letovanja koja si proveo po Budvama i Grčkama, Maldivima, na automobile koje si vozio, na škole koje si završio? Da li stvarno misliš da ćeš se u tom trenutku setiti svojih brojnih poznanika, prijatelja, pa čak i svoje porodice? Ili možda misliš da ćeš se setiti svog posla i karijere, svojih profesionalnih uspeha?

Ovi protekli dani…

Ovi protekli dani doneli su mnogo bola. Rastrzaji preko mnogih budnih noći, ostavili su ožiljke koji još dugo neće početi da blede. Prekidi, odlasci, napuštanja, samo su deo patnje koja se uvukla pod nokte, u kožu u kosu, i tu mirna čeka najbolji trenutak za napad u tami.

Blizu magije

Mene ne možeš posavetovati svojim svakodnevnim mudrostima-za-poneti, koji pale kod većine ljudi koje znaš. Jer te mudrosti su saveti koji funkcionišu kod onih koji za ultimativni cilj svog života imaju osvajanje kule zvane životna sigurnost i smirenje.

Duhovi

Celog svog života, okružen sam duhovima. Bili su tu pored moga uzglavlja još od kad sam bio mali, još pre nego što sam ih i postao svestan. Bili su deo mog detinjstva i nisam ih se plašio kada bih ih video. Strah je nastao tek onda kad sam prvi put shvatio da ih niko drugi sem mene ne vidi.

U nekom savršenom svetu

U nekom savršenom svetu, ova noć bi bila samo jedna u nizu noći koje boje naše osvetljene prozore tišinom toplog doma. Miris rodnog grada širio bi se ulicama kojima sam te vodio u park, na igralište, pored reke, u muzej.

Put umetnika

Kada hodaš putem umetnika, hodaš putem samotnika. A samotnik je istovremeno i pesnik i ratnik i monah. Jer hodaš kroz ljude neprestano i njima si stalno okružen, a zapravo si uvek sam.

Paralelne stvarnosti

Da ponovo možeš da proživiš ovaj život koji sad živiš, sretao bi iste ljude koje si i u ovom životu sreo, zbližio se s njima i zavoleo ih isto onako kako ih i sad voliš. Scenariji za te susrete bi bili različiti u svakoj od verzija tvog života, ali akteri bi bili uvek isti. To su oni čije duše su privučene tvojom u nekim višim instancama postojanja od ove za koju znamo.

Gde se nalazi sreća

Čudno je to, znaš, kako većina nas protraći dobar deo svog trajanja na ovoj planeti u zabludi o tome gde se nalazi sreća. Svi imamo urođeni strah od smrti koji nam sedi na ramenu ma ko bili i ma šta radili i odbrojava nam sekunde i godine.

Ponovo idem putem

Ponovo idem Putem, nakon dugo vremena lutanja po šipražju. I nema većeg blagoslova od tog starog, dosadnog i golog Puta na kome nema ništa do Pravca koji treba slediti. A van Puta je bilo uzbudljivo. Podrhtavalo je nebo, treptala je zemlja, kuljao je dim od vreline žara koji je me je lagano pržio kao skakavca na suncu.

Jutro na selu

Jutro na selu. Kuća od drveta i pod od zemlje. Miris pogače. Ognjište i vatra. Bunar ispred.

Napolju cik zore. Ostaci snega. Obližnji manastir i iskre u vazduhu. Daleki zov. Planine i šume. Ledeni potok.

Beograd, večita bol

Beograd. Nakon 3 meseca boravka, otvaram kofere i putujem nazad. Vraćam se ili odlazim, posle svih ovih godina više nije toliko važno.

Moto

Moj prvi američki koledž, Berklee College of Music, na kome sam završio osnovne studije (Bachelor of Music), ima moto “Esse quam videri”, (To be, rather than to seem – Biti, pre nego izgledati da jesi). I stvarno, na njega sam otišao sa ciljem da pravilno naučim da sviram džez, da ispravim nesigurnosti naučene na sluh i usput, odokativnosti skinute na uvo i nepravilnosti koje sam pokupio dok sam kao klinac vežbao džez na svoju ruku i pravio se da znam, a zapravo pojma nisam imao.

Neprijatelji

Neprijatelji. Ta odurna i teško izgovorljiva reč koja unosi nemir i nesigurnost u naš dan već pri samom njenom pomenu, jer označava nekakve tajanstvene ljude kojima nismo simpatični ili koji nam iz nekih, uglavnom samo njima znanih razloga, ne žele dobro. Ali, kada se zagrebe malo po površini, ova reč otkriva jedan zanimljiv fenomen koji nam zapravo može biti od koristi u životu i radu.

Kosmos ili Haos

U kosmosu je sve povezano, a naša planeta je jedan veliki organizam. Ljudska civilizacija ima svoj život, tok i formu, a događanja unutar nje prate nepogrešive zakone akcije i reakcije.

Prijatelji kojih više nema

Često tako, kad uspem da pobegnem od spoljašnje vreve i gužve onih kojima trebam, koji me hoće i koji su stalno tu negde oko mene i blizu, sanjam prijatelje koji su nestali.

Ona kao muzika

Oblik njenog lica koji je pratio spontani lučni uvojak njene kose, najavio je elegičnu teksturu kompozicije koja je tog jutra htela van mene. Užarene čestice koje su iskrile vazduhom od njenog pogleda dale su i prve melodijske linije kada sam spustio ruke na klavir. I taj miris kokosa i vanile sa njene kože, prosut po mojim rukama, razvio je jedinu moguću harmonsku progresiju koja je iznova tekla iz tenzije u opuštanje i bojila lanac poluumanjenih septakorada i dominanti nekom do tad meni nepoznatom nijansom.

Rastanci

Ne volim rastanke. Svaki put osetim kamen u grudima i neko čudno prolamanje posred srca. I budem uvek onaj jači od dvoje jer mi je to valjda neka sudbina, ali svaki put, sa svakim rastajanjem po malo umrem.

Skrivena snaga

Već neko vreme osećam da ponovo polako počinje. Slutim u sebi nekakvu ogromnu moć. Neku silu koja mi kaže da mogu da osvajam svetove. Trudim se iz petnih žila da to odagnam i da živim normalnim životom, da pričam neke svakodnevne priče s bližnjima, da ujutru idem po hleb i mleko, da poželim komšijama dobar dan kad ih sretnem, da gledam fudbal, i da zaboravim sve ono što se dogodilo ne tako davno u jednoj galaksiji, drugačijoj od ove ovde.

Verujem – ne verujem

Ne verujem u pripadnost nikakvim interesnim grupama, ložama, sektama, klubovima, ne daj Bože strankama. U ovakva udruženja se učlanjuju oportunisti, ljudi gladni zvanja, titula, veza i vezica, moći. Takvi su neretko mediokriteti u svemu, sem u bahatosti, elitizmu, nadmenosti, želji za potčinjavanjem drugih sebi i samoobmani o sopstvenoj važnosti.

Snaga ratnika

Prvo sam mislio da je snaga jednog ratnika u njegovom oklopu i maču. Da teški čelik postavlja granicu između života i smrta. Kupio sam najbolje oružje i brzo bio savladan jer nisam imao veštinu.

Pripovedač

Živiš od ponedeljka do petka, od 9 do 5, od prvog do prvog. Hodaš istom utabanom stazom od kuće do prodavnice, od stanice do posla, od parkinga do parkinga, od vrtića do škole, od lekara do parničara. Sediš u istoj fotelji, jedeš iz istih tanjira, viđaš iste ljude, slušaš iste priče. Gledaš TV program koji ti serviraju, ideš na predefinisano letovanje gde svi idu, mrziš reklame a znaš ih sve napamet. Imaš ženu/muža, imaš decu.

Beograd noću

Dok noću hodam ulicama Beograda, osećam neku čudnu čežnju. Ulazi starih zgrada iz kojih izbija patina nekih prošlih vremena i tamno sive fasade s niskim prozorima niz koje curi miris lipe, bude bol u grudima koji ne prestaje. I kad zastanem u mračnoj senci grafitima išaranog prolaza, bljesne mi slika iz daleka.

Budi svoj

Tako je bre! Svašta mi reci, napiši sve, daj oduška svojoj istinskoj ličnosti. Budi kreativan, iskren i primalan. Budi ljutit, budi euforičan, budi strastven i potpuno svoj!

Dođi

Dođi. Hoću da vodimo ljubav u našem Beogradu. Dosta mi je lažnih svetskih bulevara, dalekog sunca i ponoćne vreve usiljenih metropola koje ne znače mnogo u ovom sivilu života od početka do dna.

Soba iz detinjstva

Moja dečačka soba. Soba u kojoj sam odrastao, uzrastao i sanjao snove odraslih. Tu sam, tokom prve 22 godine života provodio svoje detinjstvo, svoje dečaštvo i svoju mladost, učivši da hodam, da pišem, da sviram, da maštam.

Kada jednom postanem roditelj

Kada jednom postanem roditelj, shvatiću tu dužnost kao najsvetiji čin na Zemlji. Jer imati dete ne znači samo napraviti/roditi ga, već i podići ga u čestitog, mentalno, duhovno i emotivno zrelog čoveka, u potpunosti spremnog na avanturu zvanu život i sve što ona nosi. Ali neću ga indoktrinirati svojim neostvarenim željama, trasirati mu puteve vodeći se nekim sopstvenim kompleksima, usmeravati na ono što se meni lično sviđa. Biću tu da ga, poput vodiča, sprovodim kroz trening odrastanja i da osluškujem njegove sklonosti, želje i interesovanja, da mu predočim šta sve na ovom svetu postoji, ali nikada da mu serviram unapred namereno ili mojom voljom odlučeno.

Samo muzičar

Ja sviram džez i komponujem džez i predajem džez i po vokaciji se svrstavam u džez muzičare, ali se nikada nisam osećao jednim od džez muzičara. Još dok smo kao klinci učili da sviramo, ja sam odbijao da učim džez na konvencionalan način, nije mi se dopadao mahom vagabundski način života džez muzičara, odbijao sam da se oblačim ili izgledam kao džez muzičar, da fanatično slušam 1001 legendarni album džez velikana i učim sola napamet.

Slučajni nomad

Nedavno sam imao zadatak da u intervjuu sa direktorom američke diskografske kuće za koju izdajem novi album, u nekih 45 minuta ispričam svoju muzičku priču, dam odgovore na pitanja o svom ličnom stilu džeza koji potenciram na novom albumu, i objasnim značenje naziva albuma “Slučajni nomad”. Veoma ih je zanimao uticaj srpske tradicionalne muzike koji koristim u svom kompozicionom stilu i jako su bili zainteresovani da čuju kako to naši ljudi intuitivno osećaju bazne i kompleksne neparne metre.

Božja deca

Možemo mi da polemišemo i debatujemo, i pljujemo i argumentujemo, pravimo se pametni i mudri i školovani i moćni. Ali onda se pojavi jedan dobar, neiskvaren, plemenit, pa čak i naivan. I svojim postojanjem samo, kao kakvom rajskom vodicom, spere sve naše teške reči i obesmisli sve naše sukobe i razlike. Jer Bog je dobar.

Čvrstina

Moraš da očvrsneš. Da se prisetiš kako izgleda braniti se, trpeti i boriti se za svoje. A ne da podležeš tokovima koji u svemu vide govor mržnje, pasivno nasilje i nalaze se uvređenim zbog svake gluposti, pa onda tužakaju bližnjeg svog, kukaju i kenkaju, traže sigurnu zonu i zaštitu od drugog, zloupotrebljavaju zakone i drame oko svega.

Student koji zna šta hoće

S vremena na vreme pojavi se tako student koji tačno zna šta hoće. On još uvek ne zna veštinu dobro, ali čvrsto je rešen da to što je pre moguće promeni.

Muzika koja to nije

Jedan od aspekata bivanja muzičarem kog sam se uvek doslovno užasavao je sviranje u restoranima, hotelima, na koktelima, prilikom gala večera i raznih drugih prigodnih skupova (da ne kažem iventova) na kojima zvecka escajg, šire se miomirisi kuhinje, a ti si bendom ili sam sediš parkiran u nekom ćošku sale/kluba i glumiš inventar.

Pletenica

Uspeo sam u svim pohodima, samo u jednom nisam. Nizali su se barjaci i bojni pokliči kroz godine, blatnjave poljane, iskidane šume i spaljeno iverje. Išli smo preko planina krvavi, tukli se protiv najboljih i najgorih, ginuli po više puta.

Zona

Momenat kada si u bekstejdžu, minutima samo daleko od izlaska na binu, pred mnogobrojnu publiku. Taj trenutak bestežinskog stanja, kada ti krv vri i para ide iz nosa od osećaja želje i strasti i tek malo treme pred ono što sledi. A iza bine je tamno i tiho, čuje se samo žamor ljudi koji su jedno veče u svojim životima došli da potroše na tebe i tvoj unutrašnji svet koji ćeš kroz par trenutaka bezrezervno prosuti pred njih. Mnogima je teško da pokažu sebe iznutra čak i najbližem intimnom prijatelju, a ti deliš svoje skriveno ja celom auditorijumu nepoznatih.

Šta je svrha?

Šta je svrha života?
Da životu nađeš svrhu.

Šta dolazi posle smrti?
Ono u šta si verovao za života.

Identitet

Za ovih 11 godina koliko živim u inostranstvu i bavim se javnim, izvođačkim poslom, nikada mi nije palo na pamet da promenim svoje ime, kako bi ga ljudi među kojima živim lakše izgovarali ili kako bih bio bolje prihvaćen na sceni.

Izazovi

Volim izazove. Miran život iz mene izvlači život, sisa mi snagu i uspavljuje me na oblaku.

Sadržajnost

To da “život proleti kao ptica neka” i da se jednog jutra probudiš i “odjednom imaš 50 godina, a do juče si imao 23” je za mene notorna glupost i tek običan izgovor onih koji svoj život nisu osmislili, već su se povodili za stihijom mase i trenutnim mejnstrim trendovima.

Strogost

Verujem u strogoću i oštrinu u korist istine, pravde i dobrih namera. U doba kad postoje hiljade šarenih TV programa, vrsti sladoleda, zamajavačkih internet sadržaja, u doba kad je ok da deca komanduju svojim roditeljima, da svako ima pravo da se bez ikakvih moralnih uzusa ponaša kako god hoće, kad su ljudima čula potpuno otupela od mase boja u vazduhu, količine ukusa u hrani, dostupnosti svakojakom đubretu koje se smatra normalnim, neko mora da ustane, kaže NE i lupi šamar bližnjem svom, izbivši mu kesu čipsa iz ruku. Da je sreće da to budu mnogi od nas.

Dragi mladi džezeri

Dragi moji mladi džezeri, i svi koji se tako osećate. Vi koji ste se tek upustili u ove ozbiljne i preozbiljne, umetničke muzičke vode. Čujte mene, ni samog baš toliko matorog, ali kud i kamo iskusnijeg vašeg kolegu koji ima da vam kaže par jaaaako važnih reči krucijalnih za apsolutno svaku od vaših budućih i, nadam se, veoma uspešnih karijera.

Hoću lepotu!

Hoću lepotu! Suštu, nepatvorenu i iskonsku lepotu. Ne želim vaše savremene substitute za lepo: auutentičnooo, originalnooo, kreativnooo, zanimljivooo, magičnooo, ukusnooo, inovativnooo.

Svet o kome sanjam

Svet iz mojih snova ne nalazi se na nekoj drugoj planeti ili u kakvoj dalekoj galaksiji. Svet iz mojih snova nalazi se tačno ovde, u našoj stvarnosti, tu pod našim nogama.

8. mart 2018.

Drage dame, šta ste doživele. Da vam govore da je vaša lepota uvreda, a ne bogom dani blagoslov koji je vredan vaskolikog divljenja i inspiracije. Da vas ubeđuju da je vaša ženstvenost slabost, a ne čudesna odlika vaše prirode koja pleni i osvaja poput tajanstvene magije. Da vas teraju da budete muškarače, grube, ljute i osorne, umesto da gajite tu svoju nežnu, emotivnu i ljubavlju nadahnutu prirodu.

Pokaži da umeš da razmišljaš

Ono kad mi kažu: “Ti živiš napolju, šta se ti sekiraš za političko/ekonomsko/kulturno stanje u Srbiji, ‘ajde ćuti i uživaj tamo”. Ima i verzija sa: “Nisi kompetentan za to pitanje i ne shvataš to, jer ne živiš ovde, pa nemaš uvid u stanje”. Ipak, najomiljenije mi je: “Ti si umetnik, nemoj se baviti politikom, već umetnošću”.

Mala škola vežbe

Vežba je jedna od najplemenitijih aktivnosti čoveka. Kroz vežbu određene veštine, on ne samo da uvežbava i brusi tu veštinu, već čeliči i unapređuje kompletno svoje biće.

Zamisli

Zamisli, tako, rodiš se jednog dana po nedelji. I roditelji srećni, i rodbina slavi, tamburaši sviraju ispred porodilišta, oca ti iscepaju drugari, i svi te čuvaju i paze i daju ti dedino ime ili babin svileni pojas.

Kad te budem pronašao

Kad te budem pronašao, znam, pomoći ćeš mi da odrastem. Srušićeš moje zamkove od peska i pobićeš moje konje i junake. Skinućeš moje postere sa zidova i preplavićeš me raznobojnim krpicama svoje ženske umilnosti i lepote. Zadojićeš moje dane i noći svojim mirisima plodnosti i ugasiti sveće nad zavetnim knjigama mog odavno preraslog dečaštva.

Veština

U životu je neobično važno dobro savladati neku veštinu. Biti ekspert u nečemu. Majstor. Imati nešto svoje što radite toliko dobro da vas zbog toga čak i oni koji vas ne vole, moraju poštovati. Zašto je to važno?

Neprolazno

Nijedan osećaj nikada ne prolazi. Nijedna rana nikada ne zaceljuje. Nijedna ljubav nikada ne zastareva jer vreme je iluzija.

Hvala

Volim da javno iznosim svoja mišljenja o tabuiziranim temama iz različitih oblasti, kao i da stereotipne stavove o nekim učestalim temama izvrćem naopako i tako ih pokušavam sagledati iz novog, ponekad i šokantnog ugla. Volim i da glasno kažem ono što mnogi misle, a ne usudjuju se da izgovore iz različitih razloga.

Žena

Bog je stvorio ženu da univerzumu pokaže nerazblaženu personifikaciju sušte ljubavi.

Disonanca

Duboko verujem da ko uspe da u fenomenološkom smislu u potpunosti razume pojam disonance, a zatim je ukroti i sa askustičkog, a ne harmonskog aspekta ovlada njenim dubinama, približivši je potom uhu standardne publike, taj je savladao muziku.

Svoj

Nikada nisam imao želju da “probam sve što život pruža”, da “iskoristim život na najbolji mogući način”, da “proživim dok sam mlad”, iako sam igrom slučaja puno toga prošao, doživeo i obišao u dosadašnje 3 decenije života.

Uspeh kroz trpljenje 2

Neki od komentara na moj prethodni status vezan za trpljenje u korist čišćenja duše i tela dao mi je ajnzac za temu koja mi se odavno vrzma po glavi.

Uspeh kroz trpljenje

Kako smršati 20 i više kila? Sigurno ne uz raznorazne programe i sisteme koji imaju 1001 pravilo i obećavaju vam da “postižete rezultat bez gladovanja”. Ne.

Molitva

U dubokoj molitvi sa čelom na balčaku nakrscnice mača, u hladnom i tajnovitom hramu Božjem, život je tek trenutak večnosti, a smrt jedina izvesnost u bespuću postojanja.

Trenutak u vremenu

Zaledio sam jedan trenutak u vremenu u kom si bila srećna. Stavio sam ga u kalup i od njega izlio sveću čiji je plamen lizao beli pesak odlazećeg dana.

Kontrola emocija

Svi mi stalno pričamo o kontroli emocija, o odgovornosti u ponašanju, svi mi uvek govorimo da je navažnije naći dobru osobu koja će biti puna razumevanja i čestita, svi mi neprestano govorimo o važnosti međusobnog poštovanja i one prave, zrele ljubavi koja polako osvaja i dolazi vremenom….

Crkva i njen skriveni značaj

Čovek je, u vremenskom preseku sveta, tek jedan mali prut na beskrajnoj livadi vetrova. Vetrovi sobom nose vatru i čelik koji gaze pruće u brišućem letu. Kada skup pruća vežemo u snop, ono postaje izdržljivije i postojanije, teže ga je prelomiti. Snop je porodica. Skup snopova čini narod koji zauzima odredjeni prostor u vremenu i kao takav gravira svoje energetske koordinate u večnosti.

Izmišljena ličnost

Na sceni se bavim pripovedanjem bajki, na poslu podučavam tome druge, a u slobodno vreme uglavnom živim u svojim izmaštanim svetovima. Cela moja stvarnost zasnovana je na nekakvom izmišljanju stvarnosti pa se ponekad zabrinem da nisam i ja zapravo izmišljena ličnost.

Važno je!

Uvek govorim svojim studentima muzike – važno je! Bavite se odgovornom i delikatnom disciplinom po ljudsku dušu. Ti harmonski sklopovi napisani na tabli, to nije samo gomila nota i šifara.

Hristos se rodi

Verujem u datost. U nepromenljivu i bogomdanu suštinu tvari na koju ne možemo uticati. Ona nije velika i nalazi se u središtu postojanja obmotana omotom onog dela stvarnosti na koji se može uticati.

Slon u spavaćici

Svaki put kad tako idem ulicom i naletim na slona u spavaćici, obavezno mi Šabac iz pritvora skoči na glavu i pojede srednje uho.

Scarlet Town

Vratio sam se u Scarlet Town posle tri neverovatne nedelje u Srbiji.

 

Odlaziš

Kroz celu istoriju i njen mutni, plavičasti dah, stalno odlaziš od nekog. Odlaziš od senki, od ljudi, od pogleda i promaje koja promiče kroz čelične okove na prozorima visokih zgrada. Odlaziš od pijanih ulica, blatnih igrališta, mraka iz stanova u kojima nikad nisi bio i mirisa paljevine iz magli gradske vreve. Odlaziš od obrisa svoga detinjstva koje te šamarom ispraća ispod novogodišnjih svetiljki po uglovima ulica koje nose imena važnih ličnosti.

Zahvalan

Zahvalan sam za nestvarno fantastičnu godinu koja polako ističe. Nakon mnogo prethodnih godina napora, odricanja, pregalaštva, rizika, oscilacija i neizvesnosti, u ovoj godini ostvarilo mi se skoro sve za šta sam se dugo borio. Čak i fanatično ambiciozan i borben kakav sam, bilo je dana kada sam skoro u potpunosti gubio nadu i veru, kada je svaki realni pokazatelj govorio da treba odustati, pomiriti se sa manjim, racionalnijim ciljem, promeniti kurs ka mirnijem moru. Ali uvek sam nekako preguravao noć, nedelju, mesec, godinu i nastavljao dalje.

Oduvek

Oduvek sam hteo da budem samo i isključivo svoj, da smišljam svoja pravila igre i budem maksimalno nezavistan od postojećih ustrojstava. Nikada nisam želeo da budem član nečega, bilo čega, deo grupe ili kružoka, deo interesne zajednice, stilskog pokreta, škole mišljenja.

Jedina prava sreća

Novac, diplome, nagrade, titule. Karijera, uspeh, posao, projekti. Putovanja, avanture, egzotika, nesvakidašnjost. Posedi, imanja, popularnost, moć.

Znaš da si kod kuće

Znaš da si kod kuće kad konačno spavaš snom pravednika, iako pravednik baš i nisi.

Tišina

Trenutak izmedju poslednjeg tona na koncertu i aplauza. Trenutak nakon izgovaranja dugo vremena potiskivane pravde, a malo pre konsekvence koju taj čin nosi. Trenutak pre i trenutak posle dugoželjenog poljupca. Trenutak penjanja na podijum. Trenutak nakon saznavanja tragične vesti. Trenutak posle pozitivnog razrešenja velike neizvesnosti. Trenutak kad svi gosti odu i zaključavaš stan. Trenutak padanja u prvi san. Trenutak samoće.

Postoje trenuci koji zalede vreme i u koje stane čitava jedna mala večnost. Trenuci odmora. Od sebe i od sveta. Trenuci spoznaje i sebe i sveta.

Svi

Star, mlad, beo, crn, dobar, loš, pametan, glup, muškarac, žena, sa sluhom ili bez, nebitno.

Negativac

I češće nego što se pretpostavlja, u filmu zvanom život, negativac je ništa drugo do razočarani pozitivac.

Kap mašte

Nekada me ošamuti sva genijalnost ljudske kreativnosti, veštine i invencije. Neki ljudi pišu tako dobre knjige, neki drugi snimaju fantastične filmove i serije.

Ko si ti?

Sve ove godine s tobom, a ne znam ko si. Poznam te po mirisu i tragu ali ne znam odakle dolaziš. Koliko si me samo mučila, koliko mi godina oduzela. Kako sam te samo mešao sa ovim ili onim, misleći da su oni to što si zapravo uvek bila ti. Ali oni su uvek na kraju odlazili, a ti si ostajala.

Šatrovački – Utrovački

Kapadapa baparapatapaš jepezipikopom jepednopog naparopodapa, onpodapa rupukupujepeš kljupučepem zapa cepelopo njepegopovo kupultupurnopo ipi ipistoporipijskopo napaslepedjepe.

Izmišljeni svet

Postoji čudesan izmaštani svet van ovog našeg tužnog, nesavršenog sveta. On je nalik snu u kome je svaki oset intenzivniji i svaka senzacija jača nego što je to slučaj u našem realitetu. Ulazna vrata tog sveta nalaze se u knjigama, filmovima, stripovima, stonim i video igrama, ali ta vrata ne vidi svako, naročito ne oni koji u pomenutim medijumima vide samo brzu i površnu zabavu uz kokice.

Udari me!

Udari me! Jako. Najjače što možeš. Trgni me iz ovog sna. Udari me po sred čela. Zašto stojiš samo?

Manje od dva zla

Manje od dva zla. Ta fina zlokobna prašina koja nas mami da donesemo odluku na pametan način.

Teorija i praksa

Tokom svog 26 godina dugog konvencionalnog muzičkog školovanja imao sam oko 200 različitih profesora muzike u 6 različitih institucija, na 5 nivoa studija, na 2 kontinenta. Od skoro svakog od tih ljudi sam naučio ili pokupio barem ponešto, što teoretskog, što praktičnog znanja. Bilo je tu svakakvih profesora, od genijalnih do nesposobnih, od posvećenih do nezainteresovanih, od poznatih do anonimnih.

Zima

Zima. Omiljeno godišnje doba. Mirisi praznika, porodičnog doma i jelke. Napolju škripi sneg pod nogama, pravi se Sneško i zalihe grudvi, pa se promrzli prsti posle greju na toploj šolji kuvanog vina ili rakije.

10 dana

Postoji tih nekih 10 dana kada smo bili najsrećniji u životu. Ne mislim na onu standardnu, svakodnevnu sreću, ne.

Ratnik muzike

To je kao ples. Svaki potez je proračunat, svaki korak do tančina uvežbavan, svaki pokret ponavljan hiljade puta. Nema mesta folerima, nespremnima, nesigurnima, polupismenima, amaterima.

Muzička bića

Mi smo muzička bića. Srce nam tuče u ritmu, hodamo u ritmu, pokrećemo svoje telo u ritmu. Kada govorimo, nesvesno kreiramo melodijske linije u okvirima jezikom odredjene intonacije. Ta melodija ima svoj kulminativni momenat, svoju dinamiku, krešendo i dekrešendo.

Negativ

Osmeh, simbol pozitivnosti, može biti i ciničan i zločest i egoističan o podsmešljiv. Laž, simbol negativnosti, može biti i konstruktivna, neophodna, spasonosna i živototvorna.

Radosna tuga

Mir. Stvarnost u kojoj ne postoje pitanja i u kojoj nema odgovora. Prostor u kome tinja samo večni plamen vere. Radosna tuga koja obuzima srce i šalje ga na put, na hodočašće istine. Jedan svet van ovog našeg koji se otkriva samo onim pozvanima, ali ni njima do kraja.

 

Put ratnika

Put ratnika je put monaha. Put monaha je put pokajnika. Put pokajnika je put grešnika. A put grešnika je put ratnika.
Borba je sve što znaš i sve čemu se nadaš. Ali borbe umore.
Tada je potrebna izolacija, molitva i presabiranje. Da se podsetiš ko si, da shvatiš gde ideš i odakle dolaziš. Da kanališeš novopronadjenu snagu da ne bi najpre povredio druge, a onda i sebe.

Lepota

I zaista, na kraju svih krajeva, lepota će spasiti svet. Neće to biti ni svekolika, unedogledna pamet ljudska, niti toliko slavljena originalna ideja genijalnih. Neće to biti ni novac bogatih, ni rasprava rečitih, ni upornost vrednih. Sukob će zakazati, dijalog propasti, nauka se umoriti.

Stvaralac i umetnik

Žongler u cirkusu poseduje impozantnu veštinu. Izvođač performansa poseduje ideju, ali ne i veštinu. Kuvar poseduje i veštinu i ideju, ali ne i bezvremenost medijuma koji koristi. Drvodelja poseduje i veštinu i ideju i bezvremenost medijuma, ali ne i intelektualno-emotivni narativ.

Dubine

Svi su dobri u dubini duše, samo su dubine svima različite.

Samo još ovaj put

Da se ponovo sretnemo. Na našoj livadi na kojoj smo odrastali i sa koje smo otišli u daleke svetove. U prodavnici u kojoj smo se krišom gledali kroz proreze u gondolama sa slatkišima.

Studenti

Ima dana kada pada kiša, kad si umoran, kad bi radije ostao kući nego išao na posao. Ali kad ipak odeš na posao, tamo te sačekaju studenti željni znanja i napretka, koji još sa hodnika krenu da te spopadaju sa pitanjima, zadacima koje samoinicijativno rade, snimcima, tehnikama koje uvežbavaju, dilemama i problemima o kojima su mozgali nakon tvog prošlog časa i novim saznanjima iz džeza koje su jedva čekali da podele sa tobom.

Biti, a ne imati

O kako je lepo nemati. Tada želiš, maštaš i patiš. Čezneš. Sanjaš. Ako znaš.

Drevna snaga

U nama leži drevna snaga. Snaga stotitine oluja, hiljade ratnika, dve hiljade pesnika. Samo se ne sećamo.

Još jedna turbo-folk mudrost

Kažu: “Gram dela teži je od tone izgovorenih reči”. Ovo je primer turbo-folk mudrosti. Jer reč, pisana ili izgovorena, sama po sebi je delo.

Život vredan življenja

Život kao život nije bitan, baš kao ni dužina životnog veka. Bitno je ono što za života ostvarimo. Da li je to dete koje ćemo čestito da vaspitamo, ili je to prava ljubav koju ćemo da osetimo i realizujemo, ili je to umetničko delo koje ćemo da stvorimo, ili je to nekakav pokret, institucija ili posao koji ćemo da pokrenemo ili unapredimo.

Bekstvo

Otići. Daleko odavde. Nestati iz godina tuge i prepustiti se strujama koje vode u neku mirnu luku.

Đavo

Naivni su oni koji misle da djavo izgleda kao nekakvo rogato biće koje trozupcem tera ljude u pakao, pa će ga kao takvog lako zaobići kada ga prepoznaju. Najpre, djavo nema moć da sam tera ljude u pakao, on ih samo ohrabruje da sami sebe svojim postupcima u ovozemaljskom životu tamo odvedu.

Moto

Moto Berklija, škole u kojoj sam posle godina lutanja u magli i sviranja “na talenat, na uvo i k’o muva bez glave”, konačno naučio da sviram, ali da sviram stvarno, onako kako treba, je “Esse Quam Videri” – “To Be, Rather Than to Seem” – “Biti, pre nego se praviti da jesi”.

Alfa san

Još od detinjstva, ponekad sanjam isti alfa san. I to je za mene najlepše mesto koje postoji. Uvek počinje belinom i prozračnošću, iako se događa na različitim mestima u različita vremena.

Komponovanje

Nijedna radnja me ne definiše, ne ispunjava i ne iscrpljuje toliko kao komponovanje. Dok pišem muziku ne osećam da je pišem ja, jer su mi uvek isključeni svi dotoci zanatskog znanja muzičke teorije i pišem isključivo intuitivno.

Konstanta

Sada si mali, bedan, siromašan i nikakav. Ostani svoj. Sutra ćeš biti veliki, moćan, imućan i značajan. Ostani svoj.

Posle snova

Posle snova, ne ostaje ništa, do čežnja, prazna kutija od bombona i jedan stari polupani sat.

Prikaza

Jutro kad se budim i vidim je tu pored sebe. Znam da su bitke gotove, da je mač zakopan i da nastupa novo rađanje. Sneg je napolju, miris drveta, kamina i cimeta unutra, njena put, boja i oblik osvajaju me i sad, baš kao i nekada davno kad sam je izgubio.

Osvrt

Sve ovo o čemu ja stalno pišem, društveni, politički, duhovni, etički, intelektualni i ostali osvrti i pogledi na svet, pre samo 20 (i slovima, dvadeset) godina, bili bi potpuno suvišni i iluzorni jer bi važili za krajnje podrazumevana gledišta većine ljudi, neovisno od stepena obrazovanja, pola, starosti, stranačke, seksualne, verske i nacionalne pripadnosti.

Prihvatiti sebe

Koliko je zapravo teško prihvatiti sebe? Onog pravog, iskonskog i organskog sebe. Autentičnog sebe. Sa svim manama i svim vrlinama koje najpre treba spoznati, a onda ih klasifikovati, naposletku i zavoleti.

Pričati

Važno je pričati. U doba kada je većina čovekovih dnevnih potreba na jedan klik udaljnosti, pa tako mogu proći dani a da ne progovorimo, važno je pričati. Sa istomišljenicima, neistomišljenicima, sa masom ili pojedincima, čak i sa samim sobom, ali važno je pričati.

Uvek i sad, kao nekad

Stojim na obali meksičkog zaliva i gledam u nebo natopljeno vodom i Suncem, kad mi na trenutak proleti miris dima i žamor neke beogradske kafane. Sedim na kalemegdanskom zidiću i gledam u obrise Zemuna preko reke, kad mi na momenat zamiriše proleće iz botaničke bašte u Bruklinu.

Rođen kao ratnik

Rađaš se kao ratnik i umireš kao ratnik. Vatra i čelik, bol i ljubav, mudrost i znamenje. Od malih nogu sa mačem umesto sa igračkom.

Svoje i tuđe

Ako ne poštuješ svoje, a diviš se tuđem, nećeš dobiti tuđe, a izgubićeš svoje. Ako imitiraš drugog, a ne gajiš svoje, nećeš postati taj drugi, a izgubićeš sebe.

Zaljubiću se u tebe

Zaljubiću se u tebe ne kad budeš najlepša, zanosna i vedra, ljupka, dobra i sjajna, slatka, neobična i putena.

Master

Početnik je već master, a master je tek početnik. Masterom se ne postaje, master se rađa, nasuprot uvreženom mišljenju.

Protok

Postoji onaj jedan, poseban i neprocenjiv trenutak u prošlosti kad smo se jedino iskreno smejali. Možda je za nekoga to baš sada. Za većinu nas, to je tačka u vremenu po kojoj tajno ravnamo svaki budući trenutak i svaki naredni smeh.

Postoje ljudi, sa kojima smo jedino bili istinski srećni. Možda su ti ljudi nekome još uvek tu. Za većinu nas, ti ljudi višu nisu tu, ili više nisu ti, ili mi više nismo mi kakvi smo tada bili. Prema njima merimo svaku svoju buduću sreću.

Postoji nada da ćemo se jednom ponovo sresti. Sa onim trenucima, onim ljudima i sa samim sobom. Možda je za nekoga to samo iluzija. Za većinu nas, to je jedina ljubav u svemiru, krajnja kota smisla i osvajanje mesta u večnosti.

Prijatelju

Neću da te teram, spoznaćeš sam plavetnilo ovog okeana kada za to dodje poziv. Neću da utičem na tebe, jer ti si svet za sebe i imaš svoje vreme, različito od mojega, vreme upisano u kosmosu.

Gde leži veština

Veština se ne uči u školi i na fakultetu. Veština mora da se savladava tokom celoga dana, da se s njom upoznaš, prodreš u nju, pa budeš izbačen napolje naglavačke. Moraš da je dišeš, jedeš, sanjaš, voliš, mrziš i proklinješ.

Zaslepljujuća lepota

Prošao sam pola sveta uzduž i popreko, hodao opasnim uskim ulicama predgradja, širokim avenijama metropola, miljama džungli i brisanog prostora. I nigde se nisam izgubio, do u tvojoj kosi večeras. Imao sam posla sa hiljadama briljantnih likova, zlotvora i šminkera, careva i mahera, pesnika i vagabunda svih meridijana. Sve sam ih preskočio, a o tvoj pogled večeras se sapleo. Vodio sam bezbroj bitaka po vaseljenskim bestragijama, trpeo udarce i sam ih zadavao, preživeo i strelu i koplje i žeženi oganj u borbi koja potraja vekovima. A večeras pogiboh od tvoje lepote, zaslepljen svetlošću kakvu ne videh kroz sve živote ove male večnosti čiji horizont završava negde u predelu tvojih usana. Usana sa ukusom magije i bojama sna.

Za koga se boriš?

Za koga se boriš ratniče? Da, ti. Tebi koji čitaš ovo govorim. Nisi znao da si ratnik? Sad znaš. Bilo da si muško ili žensko, plav, ridj, crn ili žut, mlad ili star, pravednik ili grešnik….ratnik si.

Ti

Ako bih bio izmoreni usamljenik u pustinji, a Ti jedina oaza na horizontu. Ako bih bio izgladneli putnik u polju, a Ti jedina jabuka na jedinom drvetu u vidokrugu.

Uloga umetnosti

Svaki umetnik koji javno nastupa, trebalo bi da oseća veliku društvenu odgovornost i šansu koja mu se pruža da, ne samo svojom umetnošću, već i stavom i idejama, pozitivno utiče na svoju publiku, samim tim i na društvo.

Jedan

Znam, svi smo mi svašta nešto važno i moćno i veliko i bitno. Ali…svakog od nas, duboko unutar bića, definiše samo jedna osoba i samo jedan grad i samo jedno vreme.

Struktura muzičkog izvođaštva

Kada sviraš, utičeš na publiku višeslojno. Najpre sadržajem onoga što izvodiš, a zatim i načinom na koji taj sadržaj prezentuješ, neverbalnim govorom tela kojim pratiš taj sadržaj, izgledom koji podržava taj govor tela, svojom proteklom delatnošću koja te prati čak i tu na bini, i na kraju svojim źivotnim stavovima, iskustvima i ubedjenjima koji ti isijavaju kroz sam kvalitet tona. Isto je i kada pišeš.

Lepota neznanja

Volim da ne znam. I volim da osetim svoju nemoć.

Muzički juniori

Oni ustaju rano, dok njihovi vršnjaci još uvek spavaju. Neki od njih jedva mogu da vide preko stola, ali su im zato gudala zašiljena, a pogledi oštri. Oni ne rade to zato što moraju, ne rade to ni zato što vole. Oni to rade zbog njima još nejasnog, ali sasvim prisutnog unutrašnjeg poriva i drevnog nemira koji ih tera napred. Njihove futrole kriju u sebi njihove najbolje prijatelje koji su katkad i njihovi najžešći neprijatelji. Oni možda još veruju u Deda Mraza, ali njihova vibrata već diraju drveće na zemlji i ptice na nebu. Oni ne znaju iskušenja koja ih čekaju, ali osećaju da su ona vredna puta kojim idu, jer su već opaljeni iskrom svetlosti. Oni su mladi, ali je njihova duša stara. Oni su mali, ali su neki od njih već sada daleko veći od nas. Oni su mladi muzičari u treningu, nove duše, mladi masteri i budući čuvari vatre. Hodaju nečujno, vežbaju predano, vole snažno i menjaju ovaj svet u neko bolje mesto.

Deca

Deca su najveće čudo prirode, plemenitost u šaci, ljubav na delu, vaskrsenje vrlina i svojevrsni restart čovečanstva.

Savršena linija

Kad odsviram savršenu liniju, to je zbog putanje njene vodopadne kose. Kad me ritam u levoj ruci sluša, to je zbog njenih koraka izvan stvarnosti. Kad me dinamika sa lakoćom služi, to njen medni glas govori iz klavira.

Fokus na tačku

Fokus na tačku ima neograničnu moć. Tačka ima dubinu i oblik, dimenzije i profil koje treba ispitati, naučiti, zapamtiti i usvojiti.

Jedina bića

Količina i kvalitet praznoumlja i gordosti da se misli da smo jedini oblik inteligentnog života u univerzumu, srodan je i srazmeran količini i kvalitetu praznoumlja i gordosti da se misli da je fizički svet u čoveku sve što postoji i da duhovni aspekt prirode i Bog kao njegova sveprožimajuća tačka, samim tim što su nevidljivi i nemerljivi, ne postoje.

Bajke se ostvaruju

Pre skoro 20 godina, kao težak klinac, u doba praskozorja interneta na našim prostorima, nabasao sam na sjajne priče izvesnog Džo Molera, srpskog doseljenika u Bruklin, koji je na Serbiancafe forumu, u skromnom formatu, kačio iste. Gutao sam te kratke forme i doživljaje sa, meni tada još nepoznatih njujorških ulica, bruklinških kvartova i kvinških kasaba u kojima su glavni protagonisti bili, meni tada još nepoznati ljudi iz naše dijaspore, sa ostatkom galerije slikovitih likova.

Tvoj duh

Tvoj duh me prati gde god krenem. U podzemlju, medju kosturima napustenih vozova, na ulicama dalekih gradova, za belim trpezama, u pogledima dobrih ljudi. Tvoja senka prelece bulevare, jede mrvice sa stolnjaka podamnom, saplice moje prste dok sviraju. Izlazis iz lavaboa gostinjskih kupatila, kao utvara me plasis po hotelskim sobama, kvasis me kisom koja pada u povecerje.

Imati sve

Čovek može imati sve. Iz vatri vremena, tamnih virova i izgubljenih vilajeta, on može izaći kao pobednik. Može drmati svetovima, može ukrotiti oluju, naučiti veštinu magije, može biti gospodar ljudi i gradova.

Četiri istine

Pamet je najbolja kada pamet zataji. Mudrost je najveća tamo gde mudrosti nema. Ljubav je najjača kada ljubav prestane. Život je uvek više od života.

Kod harmonije prirode

Postoji jedna odaja duše u kojoj se krije arhetip alfa sna i koji levitira negde između svesnog i podsvesnog.

Senka u senci

Ti si samo senka u senci, duboko i tek na trenutak naslućena kroz druge ljude i pojave koje srećem u svom vremenu.

Umetnik je monah

Umetnik je monah. Ratnik. Zavodnik. I pokajnik.

Stvaralački poriv

Zašto stvaramo? Šta nas to tera da uvek iznova počinjemo da ni od čega izmaštavamo nove predele muzičkog predanja…

Lepa kao muzika

Lepa kao splet modalnih akordskih zamena na subdominanti u molu. Lepa kao kada stvarnost zaigra na sniženom drugom koji vodi u frigijsku toniku sa pedalom u melodiji.

Bol kao putokaz

Kada čovek nauči da svom svojom snagom i svim svojim bićem prihvati i obgrli trenutnu bol i patnju kroz koje prolazi, a ne da beži od njih, ili ih potiskuje licemernim, novokomponovanim metodama za “pozitivno mišljenje” i “nije-mi-ništa-a-ustvari-se-raspadam” stavom , tada će naučiti da uzraste u sopstvenom postojanju i istinski se poveže sa sobom i Tvorcem.

Vaskrs 2017

Čovek je vertikala koja uspravno stoji, svojim nogama čvrsto na zemlji, ali glavom uvek bliže nebu. Čovek je i horizontala koja se proteže eonima u prošlost i sadašnjost. Čovek je, dakle istovremeno uspravan i vodoravan, jer čovek je Krst. On ima svoje lice i naličje i kada pruži pogled pravo i raširi ruke, provodi kosmičku energiju koja stiže odozgo u njega, pa pod uglom od 90 stepeni odlazi medju druge ljude.

Poslednja zidina

Kada prođeš sve prepreke i dođeš do poslednje zidine grada kog si se godinama trudio da osvojiš, krvav i poderan od prethodnih bitaka, zadihan i blatnjav, iznenada zastaneš i pogledaš u nebo.

Poruka

Ljudski život u svoj svojoj svakodnevnoj kompleksnosti i slojevitosti, je ipak ništa drugo do samo puka izvesnost rođenja i smrti. Dolazak i prolazak zagarantovan je svakome od nas, ali ono između, onaj trenutak u večnosti, jedino je što nam je dato u posed da vajamo po sopstvenoj savesti.

Srpski vitez

“Ko je bio srpski vitez?”, pitaće te tvoja deca, tvoji unuci jednoga dana, kada pesak ovog suludog vremena konačno izbriše i poslednje stranice naše slavne istorije iz njihovih školskih udžbenika. A ti ćeš im kazivati ovako:

Ne šta, već kako

I jedni i drugi čitaju knjige. Ali koje? I jedni i drugi prate vesti. Ali kakve? I jedni i drugi su školovani. Ali kako? I jedni i drugi žele najbolje. Ali na koji način?

Dan žena 2017

Viteza na bojnom polju ne čuva ni mač, ni oklop, ni hrabrost, onoliko koliko živa slika žene za koju se bori. Umetnika ne nadahnjuje ni klasično, ni romantično lepo, niti jedan uzor iz prošlosti, onoliko koliko ženska lepota kao bezvremeni fenomen i nedokučiva tajna.

Nije sve za svakog

Svaki oblik zahteva strukturu, svakom izrazu trebaju pravila, svakoj slobodi granice. Danas je tako moderno veličati slobodu bez ograda u cilju bežanja od odgovornosti za svoje postupke i lakomislenosti svog delanja. Ne, ne može svako da radi sve. I ne treba svako da radi sve. I nije za svakog sve.