S vremena na vreme pojavi se tako student koji tačno zna šta hoće. On još uvek ne zna veštinu dobro, ali čvrsto je rešen da to što je pre moguće promeni. On je žarko zainteresovan za svoju nauku koja ga muči i nijednog trenutka je ne ispušta iz vida. On tačno zna čemu stremi, intuitivno zna šta i kako da vežba, iako možda ima brdo dilema oko te problematike. On me pita za ovaj ili onaj savet, i ja mu uvek sa velikim zadovoljstvom pomažem, ali znam ono što on još ne zna. Znam da bi i bez mene pre ili kasnije postao pravi. Ja mu možda samo skraćujem put donekle, ali pravima se u očima vidi da su pravi čak i dok još ništa ne znaju. Ja već vidim kako će on svirati jednog dana, vidim da shvata nauku ozbiljno, da je pod stalnim pritiskom napredovanja i da koristi svaki mogući resurs da unapređuje svoju veštinu.
Takav student polaže puno pažnje i na diskusiju o veštini, ali ne troši vreme na prazne priče o tome kako mu danas baš nije dan i kako mu je ton loš jer mu smeta stara pifla. Takvog studenta vodi sopstvena intuicija koja dolazi iz sopstvenog talenta. Sa njim je lako raditi jer postavlja prava pitanja i shvata da mu vreme prolazi i da je svaki dan dragocen. On obično misli da je gori nego što jeste, što je u procesu učenja neprocenjiva karakteristika.
Malo je danas takvih, jer svi hoće odmah, sada, brzo, instant znanje i uspeh. Svi misle da su posebni i originalni ili žele biti savršene kopije slavnih. Ali naš usamljeni student, intuitivno sve radi kako treba i sebe brusi u pravog, iskrenog, veštog i originalnog džez muzičara koji će jednog dana produžiti davno ucrtanu liniju između pravih i lažnih i koračati kroz rajsku baštu istinske muzike kojom su pre njega koračali oni koji su kasnije ušli u legendu.
Slučajni Nomad 