Postoji tih nekih 10 dana kada smo bili najsrećniji u životu. Ne mislim na onu standardnu, svakodnevnu sreću, ne. Već na osećaj kad nam je svaka ćelija srećna, kad vazduh mirom miriše i kad smo svemogući. Kad su nam čula toliko izoštrena da čujemo kako sopstveno srce neprekidno udara u ritmu tam-tama kroz noć. I kada znamo da je zbog tih 10 dana sve ovo oko nas i sve ono u nama, zapravo imalo smisla. Deset kratkih dana. Deset dana Mediterana.
Slučajni Nomad 