Ok, ovako: kolege muzičari – sramota je, ponavljam SRAMOTA JE da svirate/pevate/komponujete/aranžirate za džabe ili za “slavu”, sem ako to nije vaša lična želja i poriv zarad nekog plemenitog cilja. Sramota za našu profesiju je da pristajete da vas polupismene kafedžije, samoproklamovani menadžeri, organizatori događaja i ostali novokomponovani šibicari ubeđuju da je sasvim normalno i u redu da nastupate za sendvič, klikere ili tzv. “exposure”. Setite se svih godina mukotrpnog vežbanja, usavršavanja i brušenja svojih veština, Setite se da ti vajni menadžeri mahom ne bi umeli ni ton i po da ubodu kako valja u poređenju sa onim što vi umete. I onda cenite to, a ne da pušite priču o tome kako eto “bi oni vas platili, ali takva su vremena, nema se”…al zato se ima za svakog vozača, konobara, keteringe, novinare, glumce i televiziju, samo se za muzičare nema, jer vas ko j…. nijedan pekar im ne bi dao da išetaju sa hlebom bez da plate, nijedan vulkanizer sa gumom, nijedan taksista, bez namirenog ceha..ali muzičari, da oni ionako vole da sviraju, kako god okreneš, pa što da im plaćamo…Stanite na put nipodaštavanju ove naše plemenite profesije i recite NE ponižavanju, pa makar gladovali jer se od jednog sendviča dobijenog od njih ionako nećete mnogo najesti, ali bar ćete sačuvati čast i obraz. Hvala na pažnji.
Slučajni Nomad 