Čudno je to kako neki ljudi imaju potrebu da “prijateljski savetuju”, i skrupule da kritikuju i ispravljaju kolege koje su svetlosnim godinama ispred njih u svojoj veštini. Čudno je i to kako neki ljudi ne osećaju sveprisutnu prećutnu hijerarhiju odnosa pojedinaca u svakoj umetničkoj branši pa zovu na saradnju daleko bolje od sebe, bez srama i blama. A najčudnije je to kako neki ljudi imaju nagon da svoje, mahom amatersko i odokativno mišljenje smatraju ultimativnom istinom, i kao takvo ga kvalifikuju kao validnije od stručne ekspertize i iskustvene evaluacije onoga ko je datoj oblasti posvetio decenije truda, rada i usavršavanja. Blago glupima, ceo svet je njihov.
Slučajni Nomad 