Vrline

Imao sam toplo i srećno detinjstvo odrastajući u porodici koja me je učila da budem pošten, da ne kradem, da nikome ne želim zlo i da budem dobar djak. Moji roditelji i članovi moje porodice su me vaspitavali da ne budem zavidan, ljubomoran, da ne podmećem drugima nogu, da ne budem pohlepan, da se lepo ophodim sa ljudima i komšijama na hodniku kažem dobar dan. Učili su me da kojim god poslom odlučim da se bavim, budem stručnjak svog zanata, da učim jezike i čitam knjige. Podsticali su moju maštu i radoznalost, imajući razumevanja i za moje dečje radosti i slabosti i bube i nestašluke. Učili su me, rečju, da budem dobar čovek. Ista ta porodica, takodje mi je uvek govorila – sine samo molim te nemoj da se drogiraš, nemoj da ideš u sektu i nemoj da budeš homoseksualac. I ja to nisam ni bio jer sam slušao ove divne i dobre ljude koji su me toliko voleli i davali mi instrukcije za život.

Danas živim u svetu u kome biti pošten znači biti budala, u kome “svi kradu pa šta fali i ti”, u kome “ko šiša druge, važno je da tebi bude dobro”. U tom istom svetu zavidni i ljubomorni podmeću boljima od sebe nogu pa tako dolaze do bitnih funkcija u društvu, namrgodjeni važe za kul tipove, a neznalice svog zanata sa na brzinu stečenim ili nestečenim diplomama, bez znanja čak i svog, a kamoli tudjeg jezika i nula pročitanih knjiga pišu zakone i statute, romane i simfonije, novine i časopise i žare i pale planetom. Maštoviti su danas prozvani budalama, sanjarima i infantilnima, radoznali su po zatvorima zbog želje da istina izađe na videlo, a dečji nestašluci tema su dušebrižničkih organizacija za ljudska prava koji roditeljima oduzimaju decu drameći oko dečjih igrarija koje su deo odrastanja. Biti dobar čovek, danas je nepopularno, neunosno i potpuno zaostao koncept. Marihuana odavno više nije droga, a i malo ekstazija i šmrkanja nije na odmet, šta fali, kako to rade naši idoli glumci i pevači, pa što smo mi gori od njih. Sekte su postale duhovne zajednice/spiritualne seanse/lajfkoučing motivacione organizacije koje zaboga ljudima pružaju spas u ova smutna vremena, a biti peder je poželjno, dobro, divno, hrabro i ponosno. A porodica….? Kakva crna porodica, pa to je tvorevina u kojoj samo nasilje postoji, tako bar novine i bilbordi svuda unaokolo pišu.

Hvala Vam draga porodice i dragi roditelji što ste me pogrešno naučili životu. Ovu pogrešnost koju sobom nosim od vas, ne bih menjao nikada i nigde, ni za kakvu ispravnost ovog sveta.