Ja samo hoću normalan svet, bez foliranata, prevaranata i lažova. Bez pretvarača, uvlakača, snobova i elitista. Bez nabeđenih, bez kompleksaša, bez ljigavaca i licemera. Bez kukavica, njanjavaca, izdajica i sebičnjaka. Hoću ljude čvrste, stamene i silne. Poštene i od reči. Ljude kojima je čast sve i obraz svja. Kojima je plemenitost svetinja i trud vrlina. Hoću prave muškarce, jake mentalno i fizički, zaštitnike, ratnike i domaćine. Hoću prave žene, odmerene, ženstvene i odane. Vrle, šarmantne i prizemne u svojoj posebnosti.
Hoću narod predan sebi i svome radu, narod koji poštuje zakone ali poštuje i običaje. Narod koji veruje u sebe i u Boga, koji vaspitava svoju decu da budu bolja nego što su njihovi roditelji. Narod koji ide napred, ali se osvrće nazad. Koji voli progres, ali poštuje tradiciju.
Ja nisam revolucionar, nisam izumitelj rupe na saksiji, nisam utopista. Ja sam samo normalan građanin, čovek i muškarac koji govori ono što bi trebalo valjda svima da bude potpuno prirodno stanje funkcionisanja i življenja ovozemaljskog života i što, da je sreće, ne bi moralo ni da se spominje.
Slučajni Nomad 