Svaki put kada dođem kući u Srbiju, tako na nekih jedva pola metra dana ili slično, još ni ne spustim kofere čestito, već shvatim da mi u planeru stoji zakazano u proseku 7, a katkad i 12 kafa dnevno sa prijateljima i poznanicima sa kojima se “torima još od letos nisi video, ajde krajnji bi red bio, nemoj si sisica”. U maštovito dekorisanom kafiću, prijatne kućne atmosfere, koji skoro uvek vonja na ustajali cigaretski dim, oko stola za kojim sedimo, nekako, kao da uvek sede isti ljudi (iako sam siguran da je to prilično nemoguće). Pa tako imamo:
1. Četiri milferke u najboljim godinama sa ešarpama hladnih boja oko vrata, drečavim karminima i galerijom živopisnih đinđuva po sebi. Sve imaju duboke, pušačke glasove sem jedne koja se prenemaže dok priča i ima roze nokte i upadljivo prekrštene noge.
Razlog izlaska u kafić: da ogovaraju neobuzdane im muževe dok se istovremeno uglas rugajući dive Slavici koja nije mogla da dođe, a koja je već neko vreme razvedena i viđa se se sa 10 godina mlađim tipom.
Šta pomisle kad prođeš pored njihovog stola: Opaa, mljac.
2. Tri kratko ošišana ortaka u srednjim 20-im godinama, jedan obavezno sve vreme sedi u svojoj tankoj rebrastoj jakni, zipo upaljač na Marlboro Light cigarama pomoću kojih je maločas vozeći ih po stolu simulirao kako ga isekao neki kreten na Slaviji (idem ti ja odavde, a on izlazi iz kružnog i sad…), ključevi od kola na stolu pored, ubrzano radi nogom ispod stola gore-dole iz nervoze, svi piju veliko pivo i sede pogrbljeno, sprdajući se nešto neobavezno. Kelnera oslovljavaju po nadimku, kad baciš pogled slučajno na njih, pogledaju i oni tebe.
Razlog izlaska u kafić: Matori, čekam Mareta da mi završi one poker aparate od sinoć, i naletim na Saleta i Belog, pa izblejim sa njima u međuvremenu, a ima i TV u kafiću, Arsenal lomi Barsu, kak’a vezara onaj Mesi brate…
Šta pomisle o tebi kad prođeš pored njihovog stola: E druže aj se skloni sa TV-a batice.
3. Dve studentkinje sa skriptama po celom stolu, po 4 prazne šoljice kafe i hordom flašica kisele oko sebe. Jedna nosi nemoderne cvikere i ima neočešljanu kosu koja joj nepravilno pada po ramenima, a druga je istu vezala u punđu i nosi pantalone i muške cipele. Tu sede od juče u ovo vreme i jedva da prozbore po koju, zabuljene u papire pred sobom. Tek povremeno se polutiho nešto značajno domunđavaju.
Razlog izlaska u kafić: “Mis’im, ja ispite spremam najbolje udvoje, na javnom mestu uz laundž muziku i žamor ljudi, to mi razbija tremu i pomaže da ne zaspim za knjigom. A i Marica ima da mi priča za nekog tipa što ga je upoznala u KST-u prošle subote. Kaže da je top, ima kreon na očima i tet Alister Kroulija preko celih leđa.”
Šta pomisle o tebi kad im prođeš pored stola: Jebeš muškarca koji nema dugu kosu i gitaru na leđima. Može i bas.
4. Tip i riba, sveže smuvani sinoć na žurci. Toliko se žvalave i savatavaju, da ti dođe da im platiš hotelsku sobu iz fonda izdvojenog za dobrotvorne svrhe. Kelner obigrava oko njih jer mu je trulo da ih prekida, a mora da naplati jer je kraj smene. Njena ruka se na sumnjive načine završava ispod jakne u njegovom krilu, njen sok od maline je nenačet, a njegova tri velika Karlsberga i četvrto do pola popijeno, zgledaju se međusobno i crvene umesto njih.
Razlog izlaska u kafić: oboje žive s matorcima, oboje nemaju para za hotel, a ona je u fazi raskida s dečkom kome večeras treba najzad da objasni kako između njih nažalost više “nije isto kao pre” i kako ona njega mnogo ceni i želi mu samo najbolje u životu jer ne poznaje bolju osobu od njega.
Šta pomisle o tebi kad im prođeš pored stola: ne primećuju ni tebe, ni kafić.
5. Poslovna riba u kaki pantalonama, zgodna ali ljutita, sa laptopom ispred sebe i otvorenim Word-om. Stalno nešto ustaje i telefonira, navigava nekome koordinate kafića, sve dok taj neko – sredovečni muškarac sede brade, u poluposlovnoj odeći i perjanoj beloj jakni, konačno ne stigne i ne sedne sa njom za sto. Tada on vadi najveći mobilni telefon koji sam u životu video, seda za sto tako da joj gleda u bok, dok je ona izokrenuta stolicom od stranice stola, i tako zajedno nastavljaju nešto mnogo važno da pišu. Nema tu seksa čitaoče, sorry, samo dosadni kapitalistički poslovni projekat od čijeg bi ti se samo naslova već prispavalo.
Šta pomisle o tebi kad im prođeš pored stola: Luzeru.
6. Batica blizu 40-te, u džinsu i patikama sa sedim zulufima, daljinskim u ruci, naslonjen na zid dok sedi i šeretskim osmehom. Komentariše naglas tekmu na TV-u i sprda se s konobarima. Dolaze mu i prolaze ortaci, on ih sve svraća za sto i sa nekima tera šegu i zajebanciju tako da svi čujemo koliko je duhovit, a sa nekima se uozbilji i ispunjava neke formulare za stolom, i dalje ipak ne ispuštajući daljinski iz ruke. Sriče dok čita ugovor i mršti se. Povremeno češe jaja. Naočare za čitanje koje stavlja, produhovljuju mu facu na najverovatnije načine, ipak kad ih skine, opet liči na fensi-ratara. Nosi roze majicu sa belim slovima i ima blagi šlauf oko struka. Sedi uvek maksimalno raširenih nogu, katkad čačka zube malim noktom.
Razlog izlaska u kafić: Šta bre izlaska bre, to moj kafić, nije ti to mama kupio e.
Šta pomisli kad mu prođeš pored stola: Ovaj ostavlja soma i po minimum i dobar bakšiš.
7. Lik s naočarima, blago nastrane face, neobično uredan, sa pažljivo sklopljenim sakoom na stolici pored svoje. Sedi sam, čita novine i mirno ispija čaj. Gleda povremeno u daljinu kroz prozor i ne znaš da li misli na 12,000 zaposlenih koje pod sobom ima, ili na decu iz parka koje je do maločas krišom posmatrao. Uljudno ti klimne glavom kad prođeš pored njega kao da ste zajedno u sekti.
Razlog izlaska u kafić: realno ne znam – slavi unapređenje sam sa sobom/čeka mirno da ga uhapse/ima svakodnevni ritual ceremonije čaja/ni ne postoji, izmislio si ga.
Šta pomisli kad mu prođeš pored stola: ništa brate, samo jezivo klimne glavom.
8. Keva sa bebom na stolici pored. U trenerci i patikama k’o za trčanje, flašice, pelene, cucle, priručnik “Kako izgraditi dobar CV svojoj bebi – deo 1.” Kosa masna, nedefinisane boje, vezana u gnezdo na glavi, pokušava da čita, ali svake 3 sekunde nešto petlja oko bebe. Zove muža i nadrkano mu objašnjava koju formulu da kupi i jebe mu mamu što do sad to nije naučio.
Razlog izlaska u kafić: Čeka muža da je pokupi posle posete drugarici/sestri/pedijatru. A i taman da nakuca poruke Sanji, Mileni, Jovani, Dragani i Marti jednom rukom, dok drugom prepovija bebu u vazduhu.
Šta pomisli kad joj prođeš pored stola: “Dalje od moje bebe prljavi, odvratni, nedovoljno dostojni ljudski stvore”. Ukoliko se nadiviš njenoj bebi, počne naprasno da te obožava i plati ti piće.
9. Dva matora, debela biznismena ili političara ili poslovna partnera. Katkad i obezbeđenje sedi za susednim stolom, i kao drnda telefon a ustvari ti izvlači dosije, i tebi i ostalim gostima. Matorci, zadrigli i raspojasani, sede tako i nešto zadovoljno i pobedonosno konverziraju. Dobijaju kolenicu u saftu, iako se u tom kafiću od hrane služe maksimum naćosi. Ždrakaju ribe upadljivo, jednom je pao saft na stomak u beloj košulji. Tragovi znoja ispod miške. Gospodine ministre imate poziv od…
Razlog izlaska u kafić: “Radimo bato radimo 26 sati dnevno, šta pitaš uopšte, vidiš valjda i sam”.
Šta pomisle kad im prođeš pored stola: “U al’ mu je dobra ova mala.”
10. Neka polu-poznata ličnost, lokal selebriti, neko čije ti je ime na vrh jezika, al’ nije toliko poznat da bi se setio ko je. Jbt da nije onaj glumac iz one serije kako se ono zvaše, ona bre što je išla na onom kana…..a ne ne, možda je onaj bivši pevač onog benda ajoooj bre, kako beše….ma ne ne…. A on sedi s tamnim cvikerima u kožnoj jakni i uskim pantalonama, štrucovane obrve, di Kaprio iz Titanika kosica i brada od dva dana. Jede supu od čia bobica i uskoro mu se pridružuje još dvoje takvih koji se ponašaju poznato, ali ne znaš ko su.
Razlog izlaska u kafić: Da testiraju svoju pustu selebreštinu na nama paorima i smrtnicima.
Šta pomisle kad im prođeš pored stola: Paor. Smrtnik. KOLEEEGAAA (o neeee, ejbg).
11. Drugar iz osnovne kog nikad nisi mnogo gotivio, sedi sa ženom za susednim stolom do tvog. Snimio te još s vrata. Zašto živote, zašto…
Razlog izlaska u kafić: Zato što je život kurva.
Šta pomisle kad im prođeš pored stola: “Ijoooooo. Sad ću prvo lepo da ga nastartujem, pa onda da ga optužim da se uzneo jer me ni u školi nikad nije gotivio, pa da ga udušim svojim godinama marljivo razvijanim ciničnim humorom, pa da ga onda zovem večeras na 20 godina male mature u kafanu “Divlji nerast” i da mu kažem da je pička kad počne da se izvlači što neće doći. I predstaviću se njegovoj pratilji kao njegov brat, prijatelj, najbolji ortak iz detinjstva (ee da vi gospojice znate kako su nekad padale pod nama za slobodu, a druže, esi joj prič’o, a, pa ispričaj devojci, ne budi skroman)…
Slučajni Nomad 