Duhovnost

Ljudi tvrde – ili si pametan, ili si jak. Ako si pametan, završiš škole, naučiš zanat, provališ život. I pređeš igricu. Ako si jak, prebiješ jednog, uplašiš drugog, potčiniš trećeg i pređeš igricu.

Ljudi kažu – ili si lep ili si harizmatičan. Ako si lep, svi te vole, svi ti se dive, svi te biraju. I pređeš igricu. Ako si harizmatičan, svi te prate, svi te slušaju, svi te kopiraju. I pređeš igricu.

Ljudi se kunu – ili si uporan ili si srećan. Ako si uporan guraš do kraja, kad neće mora, razbijaš glavom. I pređeš igricu. Ako si srećan, ne radiš baš ništa. I pređeš igricu.

I šta onda? Kad pređeš igricu? Neko zaspi, neko se ugoji, neko se propije, a neko ubije. Neko pobegne, neko nestane, neko prestane, a neko se obesi. Svakog stigne surovi osećaj praznine i konačnosti, kad jednom ostvari misiju svog života. I svako tone na dno. Baš svako sem jednog. Onog ko poseduje duhovnost.

Jer duhovnost od igrice pravi život, a od života smisao. Duhovan je bio pametan i kad je bio glup, jak i kad je bio slab, lep i kad je bio ružan. Duhovan je bio uporan i kad je bio lenj, harizmatičan i kad je bio dosadan i srećan i kad je bio nesrećan. Jer duhovan zna za sile veće od ovih i zna za postojanje veće od života. Duhovan izlazi kao pobednik i kad gubi i kad dobija, jer duhovnost mu daje kartu za sledeći nivo. I njegova igrica nikad ne prestaje.