Čemu učim studente

Zapanjujuće je to kako mnogi mladi ljudi, studenti, pa i oni već diplomirani, ne vladaju nekim osnovnim drušvenim veštinama, kao ni bazičnom upotrebom kreativnosti i improvizacije u svakodnevnom životu. Tako sam, gledajući te iste studente već neko vreme s ove strane katedre, došao do kratke liste neophodnih veština koje svaki akademski građanin, neovisno od nivoa znanja ivrste materije kojom se bavi, naprosto mora da poseduje. Pa tako moje studente pored muzike učim i:

– kad pričaš, bilo 1 na 1 ili, naročito ako se obraćaš grupi ljudi ili auditorijumu, gledaj pravo, govori jasno, glasno i sa puno samopouzdanja. Stidljivost ostavi u obdaništu, a mumlanje sebi u bradu i pogled u pod, u prvom osnovne.

– nemoj nikada da lažeš, budi faca i priznaj bolnu istinu. Ako baš moraš da lažeš, radi to maestralno i inteligentno, a ne tako da i prolaznik ukapira da đidaš istinu.

– u svakom trenutku budi spreman da u sekundi improvizuješ kratku priču o bilo čemu. Dovitljivost, mašta i improvizacija zajedno mogu da stvore celu jednu alternativnu stvarnost i time reše skoro svaki problem na jedinstven način, Moraš da ovladaš veštinom koja ti to omogućava.

– poštuj tradiciju i ustrojstvo sistema u bilo kojoj oblasti života i nauči ih tako da ih držiš u malom prstu, a tek onda se okreni protiv njih i razvali ih svojim inovacijama. Svaki drugačiji redosled, pre ili kasnije, uglavnom vodi u propast.

– neka tvoje da bude DA, i neka tvoje ne bude NE. Ne budi nesiguran, neodlučan i nestalan. Znaj šta hoćeš, fokusiraj misli i dela na prioritete i ne rasplinjavaj se na sto oblasti i na dvesta strana.

– loše reči o sebi ne prihvataj osećanjima, već kao i sve ostalo, kritičkim umom, i logičkim sagledavanjem poteza, kao u šahu.

– tajna uspeha je u konstantnoj i predanoj vizualizaciji cilja, kao i u veri u sam uspeh (ali sa zdravom dozom samokritičnosti i poriva za neprekidnim usavršavanjem sebe, i kao čoveka i kao stručnjaka).

– ne uči, ne studiraj i ne živi život kampanjski odlažući teške stvari da bi bežao pred svojim strahovima i nesigurnostima. Uvek znaj da se planeta rotira i bez tebe i da te neće čekati da pobrojiš svoje izgovore zbog čega nisi uradio ono ili to.

– Na kraju, nauči da trpiš bol. Jer jedino kroz bol možeš da porodiš pravog sebe kada za to dođe vreme. Sve ostalo je – težak fol.